Bošković: Srbija ne može da utiče za nuklearku, ali može dati sugestije
Srbija ne može da utiče na nameru Mađarske da zameni postojeća dva bloka na nuklearnoj elektrani jer je to stvar energetske politike države i EU, ali koristi mogućnost učešća u javnoj raspravi o urađenoj Studiji
o proceni uticaja projekta na životnu sredinu jer se radi o našem susedstvu, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.
Ministarka je demantovala informacije da se radi o izgradnji nove nuklearne elektrane u Mađarskoj, navodeći da ona tamo postoji već 40 godina i da se radi o zameni postojećih blokova novim koja bi trebalo da budu sprovedena u periodu od 2032. do 2037. godine.
"Srbija ne može da zabrani, niti osujeti ovu zamenu jer ona je stvar energetske politike suverene države i energetske politike EU", rekla je ministarka Bošković za Tanjug.
Kako je navela, Srbija može i koristi mogućnost učešća u javnoj raspravi o urađenoj Studiji o proceni uticaja projekta na životnu sredinu u kontekstu prekograničnog uticaja jer se radi o našem susedstvu.
Srbija se, kako je kazala, sama uključila i prijavila za učešće u javnoj raspravi o studiji i uticaju projekta na životnu sredinu. Studiju je, kako je kazala uradila Mađarska, odnosno ekspertske službe i objavljena je na sajtu ministarstva, a naša naučna i stručna javnost i svi zainteresovani imali su mogućnost da je prouče i daju svoje primedbe, sugestije i predloge.
Bogosavljević Bošković je rekla da su resornom ministarsvu dostavljane primedbe i sugestije dva meseca koje su prosleđene nadležnom mađarskom ministarstvu.
Javna rasprava o tome održana je 5. i 6 novembra i celokupna stručna javnost je bila obaveštena o tome, ističe Bošković, dodajući da je poziv za učešće u analizi studije poslat na 41 adresu.
"Obavestitili smo SANU, i univerzitete i fakultete koje se bave ovom problematikom, nevladine organizacije, nadležna ministarstva, a poseban dopis upućen je poslanicima, skupštinskom Odboru za zaštitu životne sredine", kazala je Bošković.
Odbor je, kako je navela, odredio svog predstavnika, koji je imao zadatak da uzme učešće u javnoj raspravi, ali se on nije odazvao pozivu i toj obavezi, ističe Bošković.
Budući da je javna rasprava završena, priprema se zapisnik i do kraja novembra, a najkasnije početka decembra, dostavićemo naša mišljenja, rekla je ministarka.
- Tada bi trebalo da se izjasnimo da li je Studijom uzeto u obzir sve ono što je sa aspekta životne sredine važno za Srbiju, dodala je Bošković.
"To je ono što možemo da uradimo. Niti možemo da zabranimo, niti da osujetimo nameru mađarske vlade da blokove zameni sa novim koji su bez sumnje poslednja reč tehnologije i tehnike", rekla je ona.
Studija se, ističe, priprema ozbiljno, a predviđena su četiri nivoa zaštite i radi se o najsavremenijoj tehnologiji koja se planira instalirati kroz nove blokove od 2032. do 2037. godine.
Mađarska je otpočela pripremu neophodne dokumentacije za zamenu dva bloka, a uključivanje novih blokova, umesto postojećih podrazmeva složene procedure i ogroman posao za koje je neophodno 15-ak godina.
Radi se o uobičajenom postupku u zameni blokova koji imaju svoj rok trajanja 50-60 godina.
- Obzirom na period korišćenja koji je iza sada aktivnih blokova i uobičajeno vreme njihovog trajanja, kao i složene i dugotrajne procedure njihove zamene, Mađari su započeli na vreme pripremu njihove zamene, navodi ministarka.
U ovom postupku, najpre se radi Studija procene uticaja na životnu sredinu, a tek potom priprema se tehnička dokumentacija na osnovu koje se sprovodi izgradnja, tj uključivanje novih umesto starih blokova.
Planirano je da postojeći blokovi budu zamenjeni najsavremenijim i visokobezbednim blokovima tipa VVR-1200, najnovije ruske tehnologije 3 .
U Studiji su predviđene mere zaštite od udesa, koje će se sprovesti, kao i mere odgovora na udes, ako do njega dođe, mere maksimalne kontrole kako se ne bi dozvolilo da dođe do udesa većih razmera, odnosno udesa koji bi mogao imati štetne posledice po naše stanovništvo.
Predviđena su četiri nivoa zaštite od udesa, a računali su i na direktan pad aviona, ističe Bošković.
Srbija je inače jedna od 11 zemalja koja se prijavila da budu uključena u razmatranje Studije uticaja predloženog projekta na životnu sredinu.
(Tanjug)