Masovno uginuće pčela u Srbiji! PČELARI U PANICI Ovi udruženi faktori doveli do NAJVEĆE KRIZE pčelarstva u poslednjih 50 godina

Postavlja se pitanje koji su mogući uzroci uginuća pčela, koliki uticaj ovo masovno uginuće može da ima na ekološki sistem, ali i kakva će pomoć pčelarima biti potrebna.

Ove godine se dogodila situacija da se više loših faktora sabralo i sada je sve došlo na naplatu, kaže za Euronews Srbija Darko Batinić, master ekološkog inženjeringa i pčelar u organskoj proizvodnji.

On objašnjava da je bilo nekoliko loših godina za pčele, a da su poslednje dve bile lošije.

"Svi smo svedoci takođe da se klima menja i samim tim se i pčele teže prilagođavaju na novonastale uslove. I imamo faktore gde je cena meda na veliko nešto niža i to je takođe demotivisalo i pčelare da se ozbiljnije pozabave situacijom na terenu. I sve to kad se sabralo imamo rezultat masovnog uginuća", rekao je on.

Koliko su pčele bitne pokazuje podataka da trećinu ukupne hrane u svetu koju imamo, imamo  zahvaljujući pčelama, a Batinić kaže da većina hrane mora biti oprašena da bi dala svoje plodove.

"Pčele imale slabiji imunitet ove zime" 
Petar Dobrić iz udruženja pčelara Batajnica objašnjava za Euronews Srbija da pčela donosi polen u košnicu i pretvara ga u pergu, odnosno u pčelinji hleb, bez kojeg pčela ne može da prezimi i da preživi.

Na pitanje da li je problem polen, on kaže da je to definitivno jedan od uzroka.
"A i sam polen ima tih svojih problema, znači pričamo o toj zaštiti bilja, neadekvatnoj zaštiti bilja, zaštiti tih semena i dešava se da nam je i taj polen relativno zagađen", rekao je on.

Dešava se, dodaje Dobrić, da taj polen koji je nekada i zagađen i samim tim lošeg kvaliteta, pčele zatvaraju i ostavljaju u košnici ne koristeći ga.

"Ekstremni vremenski uslovi nisu dozvolili da pčela odradi svoj deo, odnosno da opraši naše voćne kulture. Naše voće uglavnom kreću i ranije sa tim pupoljcima i sa cvetanjem i onda ispada da dođe u jedno nevreme kada naša pčela nije spremna za njenu reprodukciju, za njen razvitak u proleće, a već je krenulo sa voćem. I to je taj nesklad u stvari u prirodi, gde u toj hladnoći, pčela nije u stanju da opraši. Manje-više što nije oprašila, ona nije uspela sebe kao jedinku da nahrani", rekao je Dobrić. 
Batinić kaže da se pčele mogu prihraniti sa šećerom.

"To je zamena za energiju i to je med. Ali izvor proteina, to jest pergu, jako je teško nadomestiti i to je bio jedan od razloga da su pčele imale slabiji imunitet ove zime i da su bile podložnije napadima parazita, pre svega tog krpelja koji ih napada i koji je vektor za razne druge bolesti. Tako da pčelari su isto bili u lošoj poziciji da suzbiju tog krpelja zbog izuzetno blage zime i promenjenih uslova gde je on daleko više mogao da ih napadne i samim tim su bile one podložnije bolestima", rekao je Batinić.

Šta može da se uradi? 
Dobrić je rekao da u svetu ima 25.000 vrsta pčela i da je u poslednjih 50 godina skraćen životni vek pčele kao jedinke za 50 odsto.

"Znači, nešto se ipak lagano dešava sa pčelom", rekao je on. 
On je rekao da bi pčelari možda trebalo da obrate pažnju i na struku i znanje s obzirom na klimatske promene koje su evidentno ekstremne.

"Mi pričamo o našoj medonosnoj pčeli, a u Srbiji kažu da ima nekih 740 vrsta pčela.
Nemamo mi uticaja na ostale pčele, ali evidentno je da ostale pčele, gde i čovek nema uticaja, mi ih fizički i u prirodi baš ne vidimo, nema ih", rekao je Dobrić.

Navodeći negativan uticaj klimatskih promena, Batinić kaže da se mora prilagođavati novonastalim uslovima.

"Nova pčelarska sezona je počela i ono što je preživelo košnica, na njih se mora obratiti pažnja i negovati ih da bi ih što bolje spremili za sledeću sezonu, to jest prvo za ovu sada zimu, a posle toga i za sledeću sezonu. To će biti ta neka baza iz koje će u budućnosti opet krenuti širenje broja košnica", rekao je on.

Na pitanje da li je uginuće pčela globalan problem, Batinić je rekao da je u SAD bio još veći problem iz razloga što je dolazilo do naprasnog uginuća pčelinjih zajednica čak i u toku sezone.

"To je još gore zato što je dolazilo iz nepoznatih razloga. Ovde ćemo delimično, pogotovo kada se uključi i struka u istraživanje, moći da kažemo zašto je ova sezona tačno bila ovakva", rekao je Batinić.

Dobrić je napomenuo da se dešavalo da je u svetu pčela uginula ali je nema u košnici nego je izletela i u prirodi nestala.

On dodaje da ove godine pčele nisu nestale nego su u košnici, ali su uginule i leže na podnjači.

"Znači, nisu otišle u prirodu. To je nešto što sada struka, po meni, može nešto nama da kaže ili pomogne", rekao je on i naveo da domaći stručnjaci već prikupljaju i uzimaju te uzorke kako bi se videlo šta je razlog toga.

Život u i sa košnicom 
Batinić navodi da je izuzetno intersantno kako su pčele organizovane. 
"Svi misle da je matica kraljica i da ona komanduje kompletnom košnicom, a zapravo matica je samo prva među jednakima gde ona ako ima povređenu nogu, krilo ili ako ne leže jaja kako treba, pčele će proizvesti novu maticu. Kada se nova matica vrati sa parenja u košnicu, ako je sve u redu, ovu staru će ubiti. Sve je podređeno koloniji", rekao je on.

Batinić navodi, na primer, situaciju kada se vidi roj koji se zakači na granu i gde su pčele privremeno.

"One se razleću, traže lokaciju svoje buduće košnice, možda neku šupljinu. Vraćaju se i svaka objašnjava šta je našla. Onda dolazi do glasanja i tada ceo roj odlazi tamo gde je najbolje opisana pozicija za novu košnicu. A sve se to događa pomoću pčelinjeg plesa. Na primer, kada ujutru izvidnice odu i potraže gde se nalazi pčelinja paša, one nalaze neku parcelu sa cvećem, vraćaju se i objašnjavaju jedna drugoj pomoću plesa gde je to cveće u odnosu na poziciju sunca, koliko ga ima, koliko je pčela potrebno tamo da ide. I za to objašnjenje je čak i Nobelova nagrada dodeljena", rekao je on.

Dobrić kaže da pčelari vole da pričaju i razmenjuju iskustva, kao i da ima predavača priznatih u Srbiji koji dolaze na poziv udruženja koja deluju u Srbiji i organizuju predavanja.

"Kad dođe mlad čovek, on se nekako veže za taj novac, pa misli da je to sada tako slatko kao med, pa sad ćemo mi ove godine malo više da zaradimo. Mislim da se u pčelarstvu uvek lepo živi. Ne mislim ja baš na novac, ali kad vi odete u prirodu i kad vi živite sa tim pčelama, i sam taj pogled gde ti to jednostavno, ne moraš ti to da gledaš, ali vidiš. Vidiš i onda šta se dešava", rekao je on.

Dobrić kaže da pčelar kada diže ram, može to da radi lagano.

"Kakav ti postaješ? Lagan čovek, živiš neki svoj život. I to je ono što te drži", rekao je Dobrić.