Србија пред дилемом: Све више атомских централа у окружењу

Иако је после јапанске нуклеарне катастрофе најављено затварање старих нуклеарки, у Европи их је активно 130, граде се четири нове, 24 пројекта је у припреми, недавно је Бугарска почела градњу постројења за радиоактивни отпад, а планира се и изградња нове нуклеарке.

У Србији нуклеарних електрана нема и на снази је мораторијум на њихову изградњу, али је окружена великим бројем нуклеарки. На свега 70 километара од наше границе с Мађарском граде се два нова нуклеарна реактора, а у радијусу од 400 километара нашу земљу окружује чак 18 нуклеарних реактора. Дакле, иако у Србији нуклеарки нема, у случају евентуалне хаварије у некој од суседних земља, за свега неколико сати  нуклеарни облак би могао стићи до наше земље.

Председник Надзорног одбора ЈП „Нуклеарни објекти Србије” Илија Плећаш указује на то да је потребно да се укине мораторијум да би млади људи поново студирали нуклеарне науке – не да би градили нове нуклеарке већ да би знали како да се заштити од зрачења – јер тих стручњака више немамо.

Генерални секретар српског комитета у Светском савету за енергију Миодраг Месаровић недавно је рекао да је у свету у погону око 450 нукеларки и да је сваки четврти киловат-сат у Европи произведен у тим постројењима. По његовим речима, у Немачкој је затворено осам од 17 нукеларки, а у Шведској две, али се сада прави нових 12.

Будући да нуклеарни објекти имају велики прекогранични утицај, приликом њихове узградње за мишљење се питају и суседи. Тако је било и с бугарским складиштем радиоактивног отпада, који се гради у близини нуклеарке „Козлодуј” на обалама Дунава. Упитник је био ригорозан, а како је Месаровић рекао, све што може да се провери – инсистира се да се и провери јер све електране морају да поштују тај стрес-тест.

Пројектоване да издрже земљотрес, поплаве...

Нуклеарне електране пројектоване су да издрже земљотрес, поплаве, удар авиона, терористички напад. Земље које имају нуклеарне објекте њихову сигурност појачавају мерама заштите од нове технолошке претње – сајбер криминала – и стално су подвргнути такозваним безбедносним стрес-тестовима.

Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије обавља стални надзор и мерења радиоктивности. За евентуалне инциденте, наша земља је, кажу стручњаци, показала спремност и на недавној светској вежби симулације нуклеарне несреће коју је организовала Међународна агенција за атомску енергију.

Координатор за енергетику у Центру за екологију и одрживи развој Звездан Калмар истиче да нукеларке у Србији не треба градити, а да је нуклеарна енергија веома скупа. По његовим речима, постоји читав комплекс проблема које Србија не може решити а они су, наравно, повезани с новцем.

“ Производња струје из нуклеарне енергије је веома скупа и улагања су, и пре почетка изградње, огромна јер би било потребно уложити око 30 до 40 одсто годишњег бруто друштвеног производа Србије – каже Калмар. – Уз то, нашој земљи недостају кадрови у тој области који би могли радити у нукеларним постројењима, као и регулаторна агенција која би контролисала њихов рад. “

По његовим речима, постоји и проблем набавке горива и технологија, која је, у области нуклеарне енергије међу најскупљим, а скупи су и кредити... Такође, потребно је радити и низ анализа – студије изводљивости, утицаја на животну околину, сеизмолошка, геолошка, хидрогеолошка и многа друга истраживања. 

“ Апсолутно смо против изградње нукеларних електрана, а захваљујући ангажману еколога из целе Европе, стопирана је изградња нукеларке у Беленама у Бугарској. Наглашавам да је заблуда да је могуће угасити нуклеарку јер је за то потребно и више од 100 година, а нуклеарни отпад остаје “, каже Калмар.

Д. Млађеновић