Žita smo posejali više nego prošle godine

Ipak, setva je završena, a podatke o tome koliko je pšenice posejano ove jeseni Udruženje „Žita Srbije”, po rečima Vukosava Sakovića, još sabira i zbir će biti poznat za desetak dana. Kako kaže, na leto se očekuje da će se pšenica u Srbiji skidati s nešto malo više od 600.000 hektara, od kojih je u Vojvodini više od 52 odsto.

Lane je pšenica bila posejana, po podacima Udruženja „Žita Srbije”, na 570.000 hektara, a po podacima Republičkog zavoda za statistiku – na 590.000. U svakom slučaju, pšenice, kao i brašna, biće dovoljno za domaće potrebe, a značajne količine će ići u izvoz. U žetvi smo dobili oko 2,6 miliona tona hlebnog zrna, a za domaće potrebe dovoljno nam je oko milion i po tona, pa ćemo tako 1,1 milion moći da prodamo.

– Na oranicama pšenica dobro izgleda jer u zemlji ima dovoljno vlage – kaže dr Vladimir Aćin s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. – U zavisnosti od toga kada je posejana, takav je i rast. Pšenica posejana do 20. oktobra je u fazi bokorenja, seme koje je položeno do kraja oktobra sada je u razvoju – dva do tri lista, a žito sejano početkom novembra tek klija i niče. Vetar neće isušiti zemlju jer je novembru bilo dovoljno kiše.

Trenutno inotrgovanje pšenicom ide slabo zbog cene. Na domaćem tržištu kilogram žita vredi od 21 do 21,5 dinar, a na međunarodnom od 20 do 20,8 dinara, u zavisnosti od kvaliteta zrna.

Vukosav Saković kaže da smo od žetve do sada izvzeli pšenice i brašna ukupno 300.000 tona, što je manje od obima koji je bio očekivan.

– Ni domaćim proizvođačima, a ni kupcima van naše zemlje, ne odgovara cena nove pšenice – navodi Saković. – Naši trgovci ne bi da je prodaju jeftinije, dok strani trgovci neće da plate cenu koja važi na našem tržištu. U svakom slučaju, doći ćemo do perioda kada će cena pšenice biti prihvatljiva i za kupce i za prodavce, a to je kraj janaura sledeće godine.   

Z. Delić