U SRBIJI SE SVE VIŠE GAJI KVALITETAN ŠIPURAK ALI Sav organski šipak iz Bačkog Petrovog Sela proda se na evropskoj pijaci KOD NAS INTERESOVANJE MALO UPRKOS DOBROJ ZARADI

Prvu berbu radiće ručno, pošto ne očekuje velike prinose, ali već narednih godina, kada šipak dostigne pun rod, skidaće ga kombajnom.

U posao je, kaže za Dnevnik, krenuo pre tri godine, kada je šipurak posadio na dedovini, zemlji koja je godinama izdavana u zakup i za to mu je trebao popriličan ulog po hektaru - između 3.000 do 4.000 evra.

Ali, posle tog početnog ulaganja, troškovi proizvodnje u godinama koje slede biće mu daleko niži. Trebaće mu samo novac za dnevnice za sezonske radnike, tokom okopavanja šipurka i da plati plavi kamen sa kojim prska biljku.

- Šipurak se sadi u jesen krajem novembra i početkom decembra i treba tri do četiri godine da bi stigao prvi rod. Plodovi šipka se ubiraju, u zavisnosti od sorte, od sredine oktobra do polovine novembra, a investicija se vraća posle pete godine - ističe Subotički.

Subotički ističe da je pre nego što je posadio šipurak obezbedio kupce na ino tržištu posredstvom koperanta. - Celokupan rod ću plasirati za tržište EU, pošto kod nas nije prepoznat ni šipak ni proizvodi od njega, a i domaći potrošači nisu spremni da ga plate. Na ino tržištu kilogram šipka vredi evro, a po sadnici u punom rodu može da se nabere četiri do pet kilograma šipka.

Gajenje šipka je kod nas sve zastupljenije. Zasadi iz godine u godinu rastu, ali nema zvaničnih podataka o tome na kojim površinama ga imamo.

- Šipak je višegodišnja biljka i za nju sam se opredelio iz više razloga – kaže Dino Subotički. -  Voli sve vrste zemljišta i podnosi sve klimatske uslove, pa ga ne treba ni navodnjavati, što u vreme klimatskih promena predstavlja prednost u gajenju. Osim toga, od šipurka se može sve napraviti, ne samo džemovi i čajevi, već i brašno i med i upravo tu proizvodnju planiram u narednom periodu da pokrenem. Tih namirnica nema baš na našem tržištu, a izuzetno su lekoviti i cenjeni na ino tržištima.

Višegodišnji proizvođač organskog šipurka diplomirani inženjer Karolj Fekete, koji ima i najveću plantažu organskog šipka, kaže da po njegovim sazmanjima pod organskim šipurkom imamo oko150 hektara, ali da na tim površinama još nije dostigao pun rod. Na plantažama običnog šipurka ima između 1. 200 do 1.300 hektara, ali nema velikih površina već je proizvodnja usitnjena.

- Samo organski šipurak ima sigurnog kupca i solidnu cenu Godišnje se izveze oko 400 tona, mahom za Nemačku i Austriju, a običan šipak ima tržište ovde, u bivšim jugoslavenskim republikama i među ne tako zahtevnim prerađivačima u inostranstvu - istakao je Fekete.

Z. Delić