KOTRLJANJE RAVNICOM: BERBA ŠIPAKA NA SEVERU BANATA Solidna zarada sledećih pola veka
Berba šipaka ili šipuraka, već kako ih ko zove, na jednoj od najvećih plantaža divljih ruža u Srbiji, u ataru Novog Kneževca, na severu Banata privodi se kraju.
Nekada su bake ovde „išle u šipke“ berući crvene plodove samoniklih žbunova za svoje potrebe, a Karolj Fekete iz Novog Kneževca je pre šest godina organsku proizvodnju šipaka zasnovao je na 50 hektara i sada po hektaru kombajnom ubira oko četiri tone ploda, za koji ima kupce i na evropskom tržištu.
Berba šipaka obavlja se mašinski, veoma efikasno i kvalitetno, specijalizovanim kombajnom koji na dan može da ubere plodove sa oko tri hektara. Fekete predočava da bi ručna berba bila nemoguća misija, jer nema radne snage, tako da je mašinska berba najekonomičnija.
– Na rod šipurka nešto posebno ne utiču vremenski uslovi, ali ako ima više kiše u toku sezone, onda je rod veći. Međutim, šipak jako dobro podnosi i stresne uslove, pre svega visoke temperature i ekstremne suše. U podizanju zasada šipak nije izbirljiv, nema posebnih prohtreva u pogledu kvaliteta zemljište. Recimo, ova parcela od 25 hektara je peta klasa i u organskoj proizvodnji postižemo solidan prinos imajući u vidu da nema prihranjivanja veštačkim đubrivima i prskanja zaštitnim sredstvima – objašnjava Fekete.
Proizvodnja šipaka je ekonomična i donosi solidnu zaradu, jer kada nakon četiri godine podizanja zasada dospe na pun rod, praktično više nema većih ulaganja, izuzev košenja trave u međurednoj obradi i neophodnom izrezivanju debljih grana. Fekete napominje da bi proizvodnja mogla biti i intenzivnija sa navodnjavanjem i đubrenjem, dobio bi se veći prinos, možda i do osam tona po hektaru, ali vek trajanja biljke bi se forsiranjem intenzivne proizvodnje znatno smanjio.
– Ovako, u organskoj proizvodnji, kako to priroda diktira, ove sorte šipka „inervis“ i „šmit ideal“, koje uzgajam, imaju vek eksploatacije 50 do 60 godina, pod uslovom da se zasad neguje i izrezuju se plodonosne grane deblje od dva centimetra. To je u negi zasada praktično najvažnije, jer se na taj način biljke podmlađuju, odnosno obnavljaju i zbog toga su dugovečne. Sorte šipaka koje se uzgajaju su praktično uzete iz prirode. Tu još čovek genetski nije uticao, nego su sorte nastale prirodnim odabirom sa što boljim karakteristikama biljaka i kvalitetom crvenih plodova – ističe Fekete.
Ulaganja u podizanje novih zasada je oko 2.000 evra po hektaru, a narednih nekoliko godina samo koliko je potrebna nega i troškovi se znatno smanjuju. Fekete uverava da je proizvodnja šipaka veoma rentabilna, pa je dobro da je to i država prepoznala i daje subvencije za sadni materijal. Kod organske proizvodnje subvencija je sada 63.000 dinara po hektaru, dok je kod konvencionalne proizvodnje 18.000 dinara.
U Srbiji se organska plantažna proizvodnja šipaka odvija na oko 600 hektara i površine se iz godine u godinu povećavaju. U svetu je proizvodnja šipaka mnogo prisutnija i ima sve više interesovanja, naročito u azijskim i afričkim zemljama. Najveći proizvođač šipaka u svetu je Čile i zapravo baš proizvođači iz te južnoameričke zemlje diktiraju tržište, ali je kvalitet na strani naših šipaka.
– Prerađivačka industrija zadnjih godina je prepoznala kvalitet šipka sa naših prostora, jer se uvidelo da kilogram ploda iz Srbije i uopšte balkanskih zemalja u okruženju zamenjuje čak tri kilograma čileanskog, pošto je unutrašnji sastav plodova sa naših plantaža znatno bolji – kaže Fekete. – Za kilogram svežeg ploda šipka na tržištu se postiže cena od jednog evra u konvencionalnoj i 1,30 evra iz organske proizvodnje, ali ako se plodovi osuše ili su u zamrznutom stanju, onda su uslovi trgovanja, naravno, drugačiji. Kilogram suvog ploda je 2,60 do 2,80 evra, a zamrznutog 1,50 evra. I sve što proizvedem, izvozim za Evropsku uniju , pre svega za Nemačku i Austriju .
Milorad Mitrović
