У СРБИЈИ СЕ СВЕ ВИШЕ ГАЈИ КВАЛИТЕТАН ШИПУРАК АЛИ Сав органски шипак из Бачког Петровог Села прода се на европској пијаци КОД НАС ИНТЕРЕСОВАЊЕ МАЛО УПРКОС ДОБРОЈ ЗАРАДИ

Прву бербу радиће ручно, пошто не очекује велике приносе, али већ наредних година, када шипак достигне пун род, скидаће га комбајном.

У посао је, каже за Дневник, кренуо пре три године, када је шипурак посадио на дедовини, земљи која је годинама издавана у закуп и за то му је требао поприличан улог по хектару - између 3.000 до 4.000 евра.

Али, после тог почетног улагања, трошкови производње у годинама које следе биће му далеко нижи. Требаће му само новац за дневнице за сезонске раднике, током окопавања шипурка и да плати плави камен са којим прска биљку.

- Шипурак се сади у јесен крајем новембра и почетком децембра и треба три до четири године да би стигао први род. Плодови шипка се убирају, у зависности од сорте, од средине октобра до половине новембра, а инвестиција се враћа после пете године - истиче Суботички.

Суботички истиче да је пре него што је посадио шипурак обезбедио купце на ино тржишту посредством коперанта. - Целокупан род ћу пласирати за тржиште ЕУ, пошто код нас није препознат ни шипак ни производи од њега, а и домаћи потрошачи нису спремни да га плате. На ино тржишту килограм шипка вреди евро, а по садници у пуном роду може да се набере четири до пет килограма шипка.

Гајење шипка је код нас све заступљеније. Засади из године у годину расту, али нема званичних података о томе на којим површинама га имамо.

- Шипак је вишегодишња биљка и за њу сам се определио из више разлога – каже Дино Суботички. -  Воли све врсте земљишта и подноси све климатске услове, па га не треба ни наводњавати, што у време климатских промена представља предност у гајењу. Осим тога, од шипурка се може све направити, не само џемови и чајеви, већ и брашно и мед и управо ту производњу планирам у наредном периоду да покренем. Тих намирница нема баш на нашем тржишту, а изузетно су лековити и цењени на ино тржиштима.

Вишегодишњи произвођач органског шипурка дипломирани инжењер Карољ Фекете, који има и највећу плантажу органског шипка, каже да по његовим сазмањима под органским шипурком имамо око150 хектара, али да на тим површинама још није достигао пун род. На плантажама обичног шипурка има између 1. 200 до 1.300 хектара, али нема великих површина већ је производња уситњена.

- Само органски шипурак има сигурног купца и солидну цену Годишње се извезе око 400 тона, махом за Немачку и Аустрију, а обичан шипак има тржиште овде, у бившим југославенским републикама и међу не тако захтевним прерађивачима у иностранству - истакао је Фекете.

З. Делић