Stiže domaći paradajz, kvalitetniji i ukusniji od uvoznog

Ipak, mnogi potrošači sada su daleko obazriviji kada kupuju ovo povrće, pre svega zabrinutosti izazvane pojavom paradajza s deklaracijom da kora nije za ljudsku upotrebu. Paradajz je bio uvezen iz Turske i, srećom, ispostavilo se da je u pitanju bila greška, zbog koje će biti kažnjeni i uvoznik i inspektor, a analize su potvrdile da je paradajz bezbedan za ljudsku ishranu.

Na njivama domaćih povrtara paradajz je česta kultura jer je, kako kažu, posao isplativ, a kvalitet dobar, a to potvrđuju i kupci koji su spremni da malo sačekaju da se na pijacama pojavi domaći paradajz. Upravo to kaže i višestruki srpski rekorder u proizvodnji paradajza Tihomir Bojanić iz Čalme, sela u blizini Sremske Mitrovice.

Prošle godine je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima s oko pet jutara imao rod od oko 30 vagona ili 300 tona, a inače bi prinos trebalo da se kreće od 60 do 70 tona po hektaru. Po njegovim rečima, povećanje površina pod paradajzom moglo bi se podstaći odgovarajućim merama države.

„Domaći paradajz je ukusniji od uvoznog i to je  sigurno prednost koju treba iskoristiti pri plasmanu na strana tržišta“, naglašava Bojanić.

Kaže da se posao isplati, ali se mora mnogo i stalno raditi, a nevolja je što je u sezoni, koja traje od 15. jula kada se beru rane sorte, pa skoro do kraja  oktobra, ponekad teško naći sezonske radnike, uprkos dobrim dnevnicama  

Ovaj povrtar paradajz sadi na otvorenom i postiže prinose vredne pažnje i ukazuje da je razlog za dobar rod seme i odličan kvalitet zemlje.

„Južna strana Fruške gore idealna je za uzgoj paradajza, a pre više od pola veka na tom području je ovo povrće bilo i na oko 300 hektara. Međutim, sada je poptuno drugačije i u Čalmi, osim mene još svega dva  povrtara sade paradajz na njivama“, kaže Bojanić.   

Ove godine on će posaditi paradajz  na sedam jutara, a očekuje da pored plasmana na domaćem tržištu, povrće koji uzgaja nađe put i do onih van naše zemlje.

Iako preciznih podataka o tome koliko je lane bilo površina pod paradajzom, slobodno bi se moglo reći da ga je moguće saditi više, a i da bi prinos, uz primenu modernih agrotehničkih mera, mogao biti veći. Po rečima profesora novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i predsednika  Udruženja povrtara Vojvodine Žarka Ilina, u Vojvodini je od 2010. do 2016. godine paradajz zauzimao oko 2.422 hektara, a prosečan rod po hektaru bio je 22,1 tona.

Da bi domaći proizvođači paradajza bili konkurentniji, ukazuje Dragan Ergarac iz Kule, koji paradajz gaji u plastenicima, potrebno je da postoji otkupna stanica i udruženje. 

„Dok paradajz ne dospe na tanjir prođe kroz ruke više nakupaca pa nam je potrebna otkupna stanica, centar gde ćemo rod predavati, kako ne bi kao sada sami tražili kupce jer je poznato da trgovci uvek bolje prođu od proizvođača, a udruženje nam je potrebno da zastupa naše interese“, objašnjava Ergarac.

U Kraljevcima kod Rume, već nekoliko godina se na tri hektara uzgaja paradajz, uz primenu holandske agrotehnike.

„To je najsavremeniji, ali i najskuplji vid proizvodnje. Veliku štetu domaćim proizvođačima pravi veliki broj uvoznika, a paradajz se uvozi iz Italije,  Španije i Turske, Albanije, Makedonije... Cena paradajza na svetskom tržištu sada je niska - od jednog do dva evra po kilogramu, a na osnovu nje formira se i domaća otkupna cena“, kaže direktor kompanije “Sagal agrar”  Saša Janković.

Z. Delić