Nova setva ide po staroj ceni
U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnuti.
Posao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.
Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.
–- Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.
Umesto repe, biće više suncokreta
– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.
Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.
– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.
Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.
– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.
Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.
– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović. – Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.
Z. Delić
