Нова сетва иде по старој цени

Посао пролећне сетве ове седмице је посебно добио на брзини, а ратари нису марили за хладноћу ни јаке ударе ветра, све рачунајући на то да ће метеоролози погодити кишу током викенда па су кренули свом силином да их којим случајем киша не омете. Уколико наставе тим темпом, најважнији посао у години може бити завршен врло брзо, за десет до 15 дана.

Ове године услови за пролећну сетву никако не иду наруку пољопривреди, не само кукурузу већ и соји, сунцокрету, шећерној репи. Наводњавање, кажу стручњаци, не долази у обзир када је меркантилна производња посреди јер за то немамо ни финансијских ни техничких могућности.

–- Земља је сува у тој мери да семе неће проклијати све док киша добро не накваси поља – потребно је од 30 до 40 литара по квадратном метру – каже управник Одељења за кукуруз при новосадском Институту за ратарство и повртарство Горан Бекавац. – Количине падавина испод 20 литара по квадрату неће допринети да семе никне. Киша ће само утицати на то да оно проклија али се корен неће развити.

Уместо репе, биће више сунцокрета

– Очекивања су да ће ове године кукуруза бити посејано на између 950.000 и милион хектара, соје од 220.000 до 230.000 и сунцокрета око 235.000. Јесенас је пшенице посејано на 600.000 хектара, а уљане репице на 45.000. Међутим, суша је направила штету па је око 15.000 хектара репице морало да се преоре – каже директор Удружења за унапређење производа и извоза жита и уљарица „Жита Србије” Вукосав Саковић. Шећерна репа је посејана на свега 30.000 хектара, па он наводи да се  очекује да се уместо репи, ратари окрену сунцокрету, али да ће под сунцокретом бити тек неколико десетина хиљада хектара више. – Немамо довољно семена сунцокрета да та култура буде значајније заступљена ове године – истакао је Саковић.

Колико је земља сува, имали смо прилике да се уверимо у темеринском атару, где је прашине било изобиља чим се трактор покрене.

– Услови за сетву су ове године лоши, земља је сува, али добра киша може све преокренути и да на крају добијемо леп принос и квалитетан род – каже пољопривредник Тибор Варга Шомођи. – Додуше, може бити и обрнуто, али се надамо да ћемо бар нешто ове године изући од ове наше муке, зато и сејемо. Први пут после 20 година овог пролећа нисам посејао  шећерну репу. Услови су били такви да нисам видео смисла у бављењу репом. Уместо ње ћу посејати више соје и кукуруза.

Ђорђе Симотин ш Ченеја каже да ће посејати соју и кукуруз, с том разликом што ће ове године соје посејати дупло више него кукуруза.

– Земља је сува, али ко је радио полудрљачама, сачувао је влагу у земљи док су је сетвоспремачи извукли – каже Симотин. – Киша је потребна па журимо да посао завршимо јер ако буде добре кише, исплатиће нам се труд, али и новац. Сетва је ове године готово на истом нивоу као лане, нека семена су појефтинила, цена ђубриво незнатно скочила, па смо на истом. Гориво јесте поскупело, али смо добили субвенције па смо се на неки начин покрили.

Предраг Миодраговић са Ченеја кренуо је прво да сеје соју, а онда и  кукуруз.

– Увек сејем соју, кукуруз и пшеницу, али јесенас нисам посејао жито и изгледа да сам добро урадио – каже Миодраговић. – Уместо жита, посејаћу више соје. Уочи сетве добили смо субвенције од државе, све нам је исплаћено и за гориво, и 4.000 динара по хектару.

З. Делић