Počela setva zimske salate i rasađivanje jesenje
Dragan Lukić sa suprugom pre nekoliko godina se specijalizovao za proizvodnju rasada povrća, ali i lekovitog bilja, a ovih dana u njegovim plastenicima u Čelarevu ima mnogo posla.
Po sezonskom karakteru na red je došlo rasađivanje jesenje zelene salate, a u toku je setva zimske. Rasad je namenjen, uglavnom tržištu, poznatom kupcu, ali ima i viškova, pa će Lukići i sami proizvesti jednu turu jesenje zelene salate namenjenu pijaci i domaćim trpezama.
– Trenutno je posejano oko 50.000 strukova zelene salate, uglavnom zimske puterice i betavije – rskave salate, a malo sam tokom godine proizvodio i rasad drugih sorti, kao što je, na porimer, lolo roso – crvena salata – kaže Lukić. – U toj proizvodnji veoma je važno da se koriste najkvalitetniji repromaterijali kao što su supstrat, kontejneri, a posebno je važno da se poseje izuzetno kvalitetno seme, koje kupujem kod renomiranih semenskih kuća. Plastenik, a to posebno salata voli, mora imati dovoljno svetlosti, ali i dobro luftiranje, odgovarajuću temperaturu i vlagu. Jedino tako zdrav rasad može dočekati rasađivanje. Cena rasada je četiri dinara komad, a kada, primera radi – jer ima takvih mušterija – radimo uslugu, odnosno kada kupac donese svoje seme i kontejnere, uslugu naplaćujemo 2,5 dinara po struku. Doduše, može cena biti i niža ako se radi o većim količinama rasada. Rasad koji se sada proizvodi u našim plastenicima namenjen je iskuljučivo za proizvodnju u plastenicima.
Lukići dodaju da je zelena salata povrće koje uvek ima svoje kupce pa čak i u jesen i zimu. Jer, iz prakse znaju da prodaja raste u decembru, tačnije, u vremenu posta, pa ko tada ima zelenu salatu da ponudi kupcima, dobro prolazi. Jesenja salata stiže u decmebru, a zimska u februaru, kada u plastenicima i na trpezama ima malo svežeg povrća. Ta porodica proizvodi rasad gotovo svih vrsta povrća, a prošle godine proizveli su za poznatog kupca na desetine hiljade komada rasada celera i prvi put su radili veće količine rasada kantariona za kupce koji se bave proizvodnjom lekovitog bilja.
M. Sudžum