SETVA ŠEĆERNE REPE Slatki koren možda dobaci do 40.000 hektara

Taj najvažniji posao u godini startuje sa šećernom repom, čija je setva počela, ali ne još u punoj brzini.

Repa se seje prva od svih kultura u martu. Klima je sada idealna da se počne setva repe, u zemlji je ostalo vlage posle snega, a pravo prolećno vreme dovoljno je ugrejalo oranice pa oni koji imaju ugovore sa šećeranama, polako kreću u posao za koji ove godine imaju prave uslove.

Međutim, još se sa sigurnišću ne može reći koliko će repa zauzeti mesta u ovogodišnjem setvenom planu.

Lane je pod šećernom repom bilo 48.000 hektara, a 2017. repa je zauzimala 60.000 hektara. – Još se vaga ko će i koliko sejati – kaže direktorka Poslovnog udruženja  za industrijsko bilje Olga Čurović, i navodi da će u ovoj setvi imati značaja kako izgledaju pšenica i uljana repica posejane jesenas, koje zbog izostanka kiše nisu nikle na vreme. – Svi se nadamo da će godina biti bolja u odnosu na lanjsku. Ako se poseje više od 40.000 hektara, biće dobro, imaćemo šećera za naše potrebe i za izvoz.

Jeftin šećer – 60 do 70 dinara kilogram – od kada su ukinute kvote u EU za proizvodnju šećerne repe, već treću godinu kod nas i na inotržištu sve više odvlači poljoprivrednike od tog useva, ali kvari i poslovanje fabrika šećera.

Prošle godine klima nije bila naklonjena tom usevu. Zbog hladnog marta, setva je kasnila i otegla se sve do polovine maja, a onda je stigla suša i velike vrućine su „skuvale” rod. Dosta je bilo trulog korena koji se nije mogao iskoristiti ni kao sirovina za stočnu hranu.

Šećer sve jeftiniji

Po rečima agroekonomskog analitičara Branslava Gulana, Srbija je lane preradila 400.000 tona šećera. – Nama treba  220.000 tona, a 180.000 tona je višak za izvoz. Lane je naš šećer prodavan na inotržištu za 387 dolara tona – naveo je Gulan, rekavši da cena šećera drastično pada pa je, na primer, 2014. godine naša zemlja šećer prodavala za 548 dolara tonu.

Direktorka Sirovinskog sektora fabrike šećera „Šajkaška” u Žablju Irena Stojanović kaže da među prerađivačima vlada mišljenje da ove godine pod repom neće biti ni 30.000 hektara, a da će od pet šećerana u Vojvodini šećernu repu tokom jeseni prerađivati tri, što znači da dve neće raditi.

– Industrija šećera polako propada i pomoć države je više nego potrebna – ističe Irena Stojanović. – Šećeranama treba podrška u garanciji cene gotovog proizvoda, jer fabrike nemaju računicu kada gotov proizvod – šećer na tržištu košta manje od otkupne cene useva i troškova prerade.

Po njenim rečima, fabrika „Šajkaška” još nije završila ugovaranje s poljoprivrednicima, a oni koji imaju ugovore već su polako krenuli u posao.– Plaćamo otkupnu cenu repe 34 evrocenta po toni i dajemo gratis 50 odsto semena  – kazala je Irena Stojanović. Staniša Milić iz Bavaništa godinama seje repu i, mada kaže da mu je muka, od repe ne odustaje pa će i ove godine sejati, ali ne zna još na koliko hektara. U setvu nije još krenuo, ali je spreman.

Milić spada u veće proizvođače repe u svom okruženju pa je prošle godine imao 220 hektara posejanog slatkim korenom i, kako kaže, loše prošao jer je imao dosta trulog roda. Ali se nada da ove godine neće biti tako.

– Koliko će ove godine biti hektara pod repom zavisiće od pogodbe sa šećeranama – navodi Milić. – Nije u pitanju samo otkupna cena već ima još mnogo toga što nam smeta kod prerađivača pa moramo da ugovorimo i koje seme ćemo sejati, način otkupa, procenat nečistoće, digestiju…

Z. Delić