NA SVETSKOJ PIJACI VELIKA POTRAŽNJA ZA OVOM NAŠOM ŽITARICOM Pšenica kaska; Da li ćemo imati rekordne zalihe hlebnog zrna
Izvoz pšenice ide izuzetno sporo i ako se inotrgovanje ne popravi u narednom periodu, predstojeću žetvu možemo opet dočekati kao i godinu dana ranije sa rekordnim zalihama hlebnog zrna, ovoga puta od preko 1,5 miliona tona.
Za razliku od žita, kukuruz se bolje prodaje. U poslednja tri meseca 2023. godine izvezli smo 720.000 tona kukuruza.
Ove podatke iznela je direktorka „Žita Srbije” Sunčica Savović drugog dana Savetovanja agronoma i poljoprivrednika , koji se ove sedmice održava na Zlatiboru u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalnog značaja.
Na temu „Analiza tržišta žitarica i uljarica u 2023. godini i šta sam očekuje u 2024.” direktorka Savović je predočila da smo u šest meseci lanjske tržišne godine prodali svega 575.000 tona pšenice i brašna i da trenutno na zalihama imamo višak žita od 2,5 miliona tona, kada se oduzmu domaće potrebe.
Ona je navela da je jesenas posejano za 14 odsto manje pšenice nego u setvi 2022. godine - na oko 620.000 hektara, ali da se to i očekivalo zbog pada žita, visokih troškova repromaterijala i zaliha koje nismo uspeli da prodamo.
U pogledu cena ratarskih kultura, na savetovanju je rečeno da neće biti povećanja, naprotiv, ima izgleda da one budu i niže, doduše neznatno.
- Svetski godišnji bilansi pšenice pokazuju da je ima manje za 0,84 odsto a kukuruza više za sedam odsto.Ali, uprkos takvim podacima, koštanje ove dve kulture ne dotiče - navela je dirktorka „Žita Srbije” Sunčica Savović. - Cene se sporo kreću nagore, a ukoliko i dođe do poskupljenja, ono je simbolično. Raspon cena je mali, kilogram pšenice kod nas se kretao proteklih meseci od 18,3 do maksimalnih 21 - 22 dinara, a kukuruz od 17,5 do 19 dinara kilogram. Ukoliko posmatramo geopolitičku situaciju, vidimo da napadi dronovima i projektilima na morske brodove ne uzrokuju bilo kakve značajnije skokove cena na svetskom tržištu, pa tako neće ni na našem.
Kazala je da je istovremeno manje posejano i uljane repice za šest odsto a ječma za oko tri odsto te da se u setvi od aprila - maja može očekivati povećanje hektara pod kukuruzom i sojom.
Direktorka Savović navela je da se kukuruz odlično prodaje na stranim tržištima i ne bi trebalo da se strepi da se rod neće prodati do žetve krajem septembra, odnosno početkom okotobra.
- Prošle žetve dobili smo 6,8 miliona tona kukuruza i od oktobra prošle godine imali preostalih 350.000 tona. U ovom trenutku, ne računajući januar 2024. godine, za koji još nema podatak kako se kukuruz prodavao, imamo skoro 2,5 miliona tona kukuruza za izvoz - kazala je Savović. Dodala je da zalihe kukuruza mogu biti i veće ukoliko se bolest svinja afrička svinjska kuga bude širila, pošto nam za stočnu ishranu treba oko četiri miliona tona.
Z. Delić
