KOTRLJANJE RAVNICOM Kad zapeva tri hiljade grla

Čaba ima ovaca od svoje sedme godine i već 37 godina ih ima, a brojno stanje stada postepeno se uvećavalo, pa je pre deceniju u njemu bilo 600 i poslednjih godina se broj ovaca skoro upetostručio.

- Genetski potencijal stada sam popravio uvozom iz Nemačke već u tri navrata, a i sada imam dozvolu za uvoz za poboljšanje genetike. Pri­plodna grla mogu lako da se prodaju i sada je dosta velika potražnja u celoj Srbiji. Dosta lepe pare se ostvaruju i od subvencija iz državne kase, pa smo tako dogurali da imamo farmu u ovom obimu - ističe Boršoš.

Orijentacije Boršoša da se na farmi većim delom posvete proizvodnji priplodnih grla, a ono što nije za priplod isporučuje se domaćim klaničarima, ali najveći deo jagnjadi se izvozi za Izrael i Palestinu.

- U ovčarstvu računica zavisi ko kako drži stado i koliko se u njega ulaže. Ako čovek uloži malo više para i bavi se intenzivno kvalitetnom proizvodnjom, onda se to posle godinama vraća. Međutim, oni koji drže ovce neumatičene, uskraćeni su za subvencije koje ne mogu da dobiju, pa računica nije baš povoljna. Interes je da u stadima imamo što bolju genetiku i da su ovce umatičene, jer se godišnje po ovci ostvaruje subvencija od 7.000 dinara - napominje Boršoš.

Pored toga država za jagnjad isporučenu klanicama ili ukoliko se izvoze, daje subvenciju od 2.000 dinara.

Boršoš smatra da je stimulacija od strane države dosta podsticajna za razvoj ovčarstva, a podsticajnim sredstvima pridružuje se i lo­kalna samouprava opštine Kanjiža koja izdvaja sredstva za nabavku priplodnih ovnova.  Za držanje ovaca Čaba Boršoš koristi kobinovani sistem, i u zatvorenom prostoru i na ispaši, što doprinosi boljem učinku na farmi. Ovce koje su sjagnjene svaki dan izlaze na ispašu, a one koje se ojagnje drže se na farmi na jaslama.

- Pošto nam je stado dosta veliko nemamo dovoljno pašnjaka, tako da i ovce koje idu na ispašu uveče dobijaju dodatni obrok. Pašnjak kojim raspolažemo bio bi dovoljan samo za polovinu stada - saznajemo od Boršoša.    

Ovčari su mahom orijentisani na proizvodnju jagnjadi, čija cena je prethodnih dana pala na malo više od 200 dinara za kilogram žive vage, u januaru se kretala od 300 do 320 dinara. Prema rečima Boršoša, sadašnja cena od 270 dinara nije ekstra, ali još uvek je rentabilna.

Striženje ovaca na ovoj farmi obavlja se u sopstvenoj režiji, pa vunu otkupljuje Boršošova firma. Za vunu je lane bilo kupca na inostranom tržištu, a i ove godine se očekuje izvozni aranžman, međutim, Boršoš ukazuje da je ove sezone vuna na tržištu mnogo jeftinija.

Kilogram vune trenutno u otkupu staje oko 70 dinara, koliko plaća i Boršošova firma, dok je prošle godine cena bila 100 dinara, ali ovčari pamte i lošija vremena kada jedno vreme vuna nije nikome trebala. 

- Ove sezone je oko 20 evro centi pala cena na inostranom tržištu. Mi smo vunu izvozili za Mađarsku, a Mađari je izvoze za Kinu, jer se ponovo sve više traži kao prirodni materijal. Sadašnja cena je prilično nepovoljna, jer ljudi koji drže ovce jedva mogu da dobiju za vunu koliko im košta striženje ovaca. Trošak za striženje po ovci je oko 200 dinara, od svake ovce ima oko tri kilograma runa, tako da vuna jedva pokriva rad strigača, već ono što strigači pojedu i popiju dok obave posao je minus, ali bez toga se ne može. Mi naše strižemo mašinski, jer za to imamo obučenog radnika, tako da nema problema - zaključuje Čaba Boršoš.

Sa farme Čabe Boršoša kolekcije ovaca prikazuju se na izložbama i osvajaju priznanja, pa je tako bilo i na prošlonedeljnom 17. Festivalu ovčarstva u Senti, a priznanja su do sada osvajana i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. 

 Milorad Mitrović