Kotrljanje ravnicom: U gazdinstvu tehnologa Jožefa Poše iz Sente  

Senćanska šećerana je otišla u stečaj, a Poša se „prestrojio“ na uzgajanje industrijskog bilja i ceđenje ulja od semena suncokreta, lana, uljane repice, tikve golice, maka i mirođije. U ovom porodičnom gazdinstvu je tako posao zaokružen od proizvodnje sirovina do finalnih proizvoda koje prodaju na pijaci.

Jožef vodi brigu o usevima i proizvodnji na njivama, a kada se rod ubere i dopremi kući zadužen za presovanje, odnosno ceđenje ulja i mlevenje brašna. U tom lancu supruga Tereza krajnje proizvode puni u staklenu ambalažu i kesice, mlađa ćerka Erna je dizajner, pa je ona zadužena za etikete. Praktično, radi cela porodica.

Poljoprivredno gazdinstvo se prostire na oko 30 hektara. Od te površine na pet-šest katastarskih jutara je industrijsko bilje, a polovina roda završi u gotovim proizvodima, koji su prema rečima Poše namenjeni zdravoj ishrani. Sticajem okolnosti, u preradi semena industrijskog bilja, znanje tehnologa dobro mu je došlo da ga primeni u sopstvenom gazdinstvu, a pošto potiče iz paorske porodice prilagodio se nastaloj situaciji. Gotove proizvode najviše prodaje na pijacama u Senti, Adi, Kanjiži i na etno manifestacijama koje se organizuju u okolnim potiskim mestima.  

On objašnjava da je hladno ceđeno suncokretovo ulje puno A,D i E vitamina i može da se izloži temperaturi do 160 stepeni i da ne izgubi svojstva, recimo prilikom pečenja krompira u fritezi, može se koristiti i za raznovrsne salate i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a može da posluži i za masaže, za negu kože.

Sve što proizvodimo je zdrava hrana i služi kao preventiva protiv nekih bolesti. Ulje od semena tikve golice je dobro za prostatu kod muškaraca, a dokazano je da je i za žene jako korisno kao preventiva za sprečavanje bolesti, predočava Poša. Kako dodaje, ukusno je i koristi se ujutro jedna kašikica na prazan stomak, može da se koristiti za salate, u njihovoj kući ne može da se zamisli paradajz salatu bez ovog ulja.

Makovo ulje je jako korisno protiv osteoporoze jer pomaže ugradnju kalcijuma u kosti, zatim, pošto sadrži puno gvožđa preporučuje se malokrvnim osobama a ima i smirujući efekat. Isto se koristi jedna kašikica na prazan stomak. Pošto ima sladunjav ukus koristi se i za poslastice. Ulje od semena mirođije pravimo jedino mi u Srbiji, a niko ga ne pravi ni u susednoj Mađarskoj. Jako je dobro za snižavanje glukoze u krvi, delotvorno je protiv kandide i još nekih infekcija, kaže naš sagovornik.

Sve sirovine za hladno ceđena ulja su iz sopstvene proizvodnje, gde zbog vremenskih uslova ne ide baš sve tako glatko, pa je tako zbog nedostatka vlage jesenas, za ovu sezonu mak zasejan posle zime.

Tikvu golicu sejem na dva jutra, što je dosta zahtevno jer sve poslove treba ručno raditi, treba i kopati jer ne možemo koristiti zaštitna sredstva protiv korova. Slično je i kod proizvodnje lana, takođe na dva jutra, koju smo uveli pre četiri godine. Ali kod lana je situacija povoljnija jer je takva proizvodnja da uopšte korovi ne rastu na parcelama gde se uzgaja tako da praktično čisti zemlju od korova. Po jutru se dobije 600 do 800 kilograma očišćenog semena lana. Stabljika ostaje neiskorišćena, ali mogla bi da se koristi kao ernergent. Ulje se dobija presovanjem semena lana, a ono što ostaje malje se i koristi se kao brašno. I od ostataka posle ceđenje ulja od semena tikve golice i maka, pravimo brašno upotrebljivo je za ishranu. Pravimo i krem od semena tikve golice sa medom, koja je jako ukusna i pogodna za osobe koje ne podnose gluten, saznajemo od Poše.

Finalizaciju proizvodnje hladno ceđenih ulja i brašna porodica Jožefa Poše je organizovala u uslovima koje je mogla da osposobi u svom domaćinstvu. U jednoj prostoriji se vrši presovanje semena, a u drugoj je pakovanje. Jožef napominje da su za otvaranje firme i proizvodnju većeg kapaciteta, postojeći zakonski propisi zahtevn za pogon prehrambene industrije pa bi trebalo mnogo više prostora i ulaganja.

Sadašnju proizvodnju možemo da prodajemo kao poljoprivredno gazdinstvo, pa smo bili prisutni na sajmovima u Novom Sadu i Budimpešti, ulje od tikve golice bilo je i u Londonu među najkvalitetnijima, ističe Poša.

Pored industrijskog bilja koje prerađuje, zbog plodoreda u setvenoj strukturi su još pšenica i ječam, a pokazalo se da je industrijsko bilje najbolje uzgajati na parcelama posle ovih žitarica.

U odnosu na klasične ratarske kulture, uz dodatni rad u preradi i prodaji gotovih proizvoda, može se ostvariti dvostruko veći prihod. Polovinu roda industrijskog bilja kojim se bavimo preradimo, a drugu polovinu otkupljivačima prodamo na veliko, saznejemo od Jožefa Poše.

Tekst i foto: Milorad Mitrović