Dobra cena pšenice i lepo vreme pogurali setvu

Posle kiše i hladnog vremena, ratari su konačno dočekali sunce i lepo vreme pa su njive bile pune traktora i priključnih mašina. Dok su jedni obavljali predsetvene radove da poseju žito, drugi su već polagali seme u zemlju. Ove jeseni zbog loše klime malo se kasni, ne samo sa setvom pšenice već i berba kukuruza još nije završena. Ali ne postoje razlozi da se ta dva posla u narednom periodu ne završe kako treba. Pšenica se, mada stručnjaci preporučuju da se seje između 10. i 20. oktobra, može sejati, pokazala su iskustva poljoprivrednika, i tokom celog oktobra pa i u novembru.

Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je setva završena na oko 20 odsto površina, a očekuju da će pšenica zauzeti 600.0000 hektara. Približno toliko smo imali i lane, odnosno 570.000

hektara, kako kažu u „Žitima Srbije”, a 595.000 hektara po Republičkom zavodu za statistiku.

U svakom slučaju, žito će biti posejano u narednim danima taman toliko da ga imamo dovoljno za nas i za izvoz.

U čuruškom ataru u opštini Žabalj poljoprivrednici su koristili lepo vreme da posao oko setve privredu kraju.

Ratar Radivoj Kuzmanović ove sedmice pripremao je 15 jutara zemlje za setvu pa je juče posao i završio. Zadovoljan je, kaže, što je stigao da valjano poseje pšenicu i što ga je u tome vreme poslužilo.

Zemlja je vlažna taman koliko treba da se može ući u njivu s mehanizacijom, a ukoliko bude i sunca, seme će brzo niknuti, kazao je Radivoj Kuzmanović.

Njega raduje što je žito iz ove žetve bilo skuplje nego lanjske, ali ističe da većina zemljoradnika nije dočekala sadašnju cenu od 22,5 dinara, već je prodavala rod odmah posle žetve po 18 do 19.

Žito je prvi prihod u godini i, kada se požanje, svi žurimo da ga što pre predamo i dobijemo navac, kaže Kuzmanović.

On se nada da će pšenica biti još skuplja tokom žetve dogodine i da će imati dobra prinos, jer je primenio sve što kaže struka, a i njegovo dugogodišnje iskustvo. 

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji, koja je za tri meseca poskupela gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.

Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine, naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže  Vukosav Saković iz „Žita Srbije”.

Po njegovim rečima, tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i s 18 dinara kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinar.

Poljoprivrednik Dobrivoj Vasin juče je spremao njivu da poseje pšenicu, koju, kako kaže, seje svake godine, uz kukuruz i soju. Za setvu pšenice kupio je ranije seme, veštačko đubrivo i naftu.

Do sada sam uvek kupovao seme, nikad nisam koristio svoje, kazao je Dobrivoj Vasin.

Po njegovim rečima, ovogodišnja setva pšenice koštaće ga kao i lane. Kaže da se cene nisu menjale, a pošto seje na svojoj njivi, neće imati troškove za arendu.

Sada su cene useva solidne – i pšenice, i kukuruza, i soje, pa vredi raditi, ističe Vasin, i dodaje da se i sin interesuje za poljoprivredu i da zajedno s njim planira da uvećava gazdinstvo, i da zato kupuje poljoprivredne mašine, a ima nameru i da kupi još njiva.

Rečima tih vrednih zemljoradnika treba dodati još da je lanjska godina bila dobra za pšenicu, zbog optimalnih uslovi pod kojim je rod sazrevao i lepe cene, pogotovo posle žetve. Postoji nada da tako bude i ove godine jer to drži ovdašnjeg proizvođače da svake godine iznova seje pšenicu, od koje svi imamo hleba, peciva i kolača.

Z. Delić