Dobra cena posejala pšenicu na čak 630.000 hektara
Pšenica je već nikla na njivama gde je na vreme posejana - ratari posebno hvale poslednju kišu koja je doprinela da seme krene iz zemlje i s te strane su zadovoljni, jedino što im dobro obavljenu setvu kvari skupi troškovi zasnivanja proizvodnje u odnosu na lane uprkos tome što cena pšenice ide nagore.
Prema podacima Agrarnog saveza Srbije ove godine pod žitom će biti veće površine nego lanjske godine , za oko pet posto, pa će pod ovom poljoprivrednom kulturom biti oko 630.000 hektara, umesto prošle agroekonomske godine kada je žito zauzelo blizu 600.000 hektara.
- Veće površine pod pšenicom verovatno su zbog cene -–kaže za “Dnevnik” predsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić. - Ponderisana cena kilograma pšeničnog zrana ove sedmice na Produktnoj berzi Novi Sad koštala je skoro 35 dinara, odnosno 34,5 dinara sa PDV-om.
– Na početku optimalnog roka setva jutra pšenice je koštala oko 32.000 dinara, a sada su troškovi veći po jutru za više od 5.000 dinara – naglašava Manić. Inače,stručnjaci za ovu oblast poljoprivrede stalno opominju ratare da se drže rokova, koji je kod nas gledajući na agroekološke uslove od 5. do 25. oktobra, premda neke semenske kuće, razvojem modernih semena, smatraju da se treba sejati od 10.oktobra, pa i tokom prve sedmice novembra, zbog klime, sušne i tople jeseni i blage zime.
Od setve posejane u pravo vreme, kaže struka, zavisi kvalitet zrna i prinosi, koji ukoliko se pšenica ne poseje pravovremeno mogu da budu niži i 20 odsto, a sejanje pre ili kasnije od optimalnog roka nijedna agrotehnička mera ne može u potpunosti nadonaditi, već samo ublažiti posledice.
Paori da se udružuju
Predsednik Agrarnog saveza Srbije Manić ističe da je došlo vreme i da se ratari koji seju žito počnu udruživati, osnivati svoje zadruge i krenu da uspostavljaju saradnju sa prerađivačima, radi boljeg plasmana roda i više cene.
Poznato je, navodi, da prerađena sirovina donose bolju zaradu, od zrna pšenice.
Setva u pravo vreme omogućuje normalan predzimski razvoj, dobro ukorenjavanje jer biljka u zimskom periodu treba da ima najmanje tri lista na stablu ili u fazi početka bokorenja jedan do dva bočna izdanka.
- Agraru trebaju i podsticaji od države . Zemlje u okruženju daju vetar u leđa zemljoradnicima koji se bave suvim ratarenjem, pa to treba da čini i naša država. Pokazali smo za vreme edidemije da imamo dovoljno hrane i u pogledu snabdevanja nije bilo problema što se tiče namirnica. Zato država snažnije treba da stimuliše poljoprivrednike da pšenicu seju na većim površinama od dosadašnjih i, umesto da se hvalimo sa izvozom sirovine, počnemo da je prerađujemo i po toj industriji postanemo poznatiji – naglasio je Manić.
Z. Delić