Banke počele da se okreću poljoprivredi

Građani kredite uzimaju samo kad moraju, odnosno češće ih refinansiraju nego što zajme. Kod privrede je situacija  komplikovana jer dobrih projekata ima malo, a u toku je i rešavanje nenaplativih potraživanja. U potrazi za novim klijentima banke  sve više pažnje obraćaju na poljoprivrednu proizvodnju. Zanimljivi su im veliki proizvođači ali još više mala gazdinstva.

Registrovana gazdinstva u  Kreditnom birou Udruženja banaka posebno prate. Ove godine, za prvih pet meseci, aktivnost je porasla za 5,3 odsto, a ukupna suma kredita je 54,14 milijardi što je za 2,72 milijarde više nego što je bilo na kraju  2016. godine. Nije mnogo, ali do pre nekoliko godina o ovim sumama i rastu poljoprivrednici su mogli samo da sanjaju.

Prema rečima profesora dr Radovana Pejanovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pored činjenice da je u drugim granama privrede relativno malo dobrih klijenata, na zainteresovanost banaka za poljoprivredu uticala je i sama država.

„Agrarni buyet je iz godine u godinu sve veći. Poljoprivrednicima se nude već neko vreme krediti uz kamate koje im uglavnom odgovaraju. To je i ispod četiri dosto koliko je referentna stopa Narodne banke Srbije na godišnjem nivou. Osim toga banke u oblasti agrara imaju i oštru konkurenciju. Republički i pokrajinski garancijski i razvojni fondovi nude kredite pod veoma povoljnim uslovima i banke će ukoliko žele  ozbiljno da uđu u poljoprivredu tu morati da se prilagođavaju ponudi fondova. Pri tome mislim da će morati da daju duže rokove otplate uz grejs period koji odgovara ciklusu proizvodnje. Tu se novac ne vraća od plate već od prodaje, odnosno nije na mesečnom nivou“, kaže dr Pejanović.

On naglašava da bi banke ubuduće trebale više pažnje da obrate na prehrambenu industriju i male pogone jer samo proizvodi više faze mogu da obezbede kontinuitet u ovoj oblasti.

Kako bi privukle poljoprivrednike, banke pripremaju različite ponude u zavisnosti od proizvodnje koju će kreditno da podrže.

„Imamo novi koncept za ovu oblast“, kaže član Izvršnog odbora Nove ljubljanske banke Vlastimir Vuković.

Kaže, formirali su timove savetnika za poljoprivredu.

„Tu je 20 kolega koji imaju iskustva u ovoj oblasti, a veći deo njih i potiče iz porodica koje se bave agrarom. Poljoprivrednike i obilazimo na polju što se pokazalo kao dobar koncept. Prošle godine smo ovu oblast podržali sa dva miliona evra. Ove godine za tu namenu smo obezbedili 50 miliona evra“, dodaje Vuković.

Sem kredita sve više banaka nudi i druge pogodnosti klijentima koji se bave poljoprivredom. Tako je “Kredi Agrikol” banka osmislila specijalnu “Agro Gran Pri“ karticu. Ovom karticom poljoprivrednici svoje obaveze plaćaju na šest ili 12 mesečnih rata. Bilo da se neko bavi ratarskom ili stočarskom proizvodnjom gorivo je neophodno, a na pumpama NIS-a uz ovu karticu mogu da računaju i na popust.

Pored specijalnog pristupa NLB svake godine organizuje i konkurs za najbolje u organskoj proizvodnji gde tri izabrana proizvođača dobijaju nagradu. Interesovanje iz godine u godinu raste, a ove godine je stiglo 67 prijava.

“Kredi Agrikol” banka je osnovana stranim kapitalom. Već samo ime govori da se od osnivanja bave finansiranjem poljoprivrede. Marija Marić Mitrović, članica Izvršnog odbora banke, kaže da kamata za nabavku mehanizacije iznosi oko tri odsto.

- Za klijente smo obezbedili investicione kredite kojima klijent raspolaže prema svojim planovima. Pored toga banka ima za njih i specijalnu uslugu “Meteo servis”, odnosno specijalnu vremensku prognozu.

U banci smatraju da će  buduće korišćenje sredstava iz IPARD fondova doprineti da saradnja sa agrarom nastavi da se razvija – kaže Marija Marić Mitrović.

Ozbiljan iskorak ka poljoprivredi već je napravila “Unikredit banka”. Kamate su pale  i kreću od tri odsto, a oni smatraju da je izuzetno dobro što država podstiče kupovinu poljoprivredne mehanizacije.

Dušanka Vujošević