Samo trećina firmi može da dobije kredit

Podaci Agencije za privredne registre za prošlu godinu govore da svako treće preduzeće, ili njih 32.646, ima ocenu poslovanja A, B ili C. Ko nije ušao u tu abecedu, ne može dobiti kredit. 

Zašto su nam preduzeća po rezultatima poslovanja tako slabašna i šta rade bankari kada im na šalter dođe nego iz D kategorije ili još niže rangiran po rezultatima poslovanja?

– Te ocene koje ste pomenuli često nisu odraz pravog stanja – kaže predsednik Izvršnog odbora Oportjuniti banke Vladimir Vukotić. – Naša preduzeća deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni, odnosno nelegalno, tako da se rezultati celine poslovanja ne vide pa otuda dobijaju ocene lošije nego što je to realno. Kada banka odobrava klijentu pozajmicu, kao mogućnost obezbeđenja, odnosno hipoteke ili zaloge, procenjuje se kapital kompanije. Poslovni prostor je često upisan u Katastarskoj službi na ime nekog od članova porodice, a tako je i s drugom imovinom. Zato se kredit često ne može odobriti, ili to bude pod uslovima lošijim nego da se celo poslovanje obavlja i finansira legalno.

Taj problem dobro je poznat i stručnjacima. Tako dr Zoran Grubišić s Beogradske bankarske akademije kaže:

– Banke deo ilegalnog poslovanja ne uzimaju u obzir kada procenjuju kreditnu sposobnost klijenta – podvlači on.– Zato veliki deo tih kompanija ne može uopšte da dobije kredit ili ga dobija pod nepovoljnijim uslovima. To znači uz više stope, kraće rokove otplate…

Sigurno je da oni koji uspevaju da opstanum pa i zarade u kombinaciji sive zone i legalnog poslovanja, neće preko noći to menjati zarad boljeg poslovnog rejtinga. Grubišić rešenje vidi u finansijskim institucijama koje bi bile specijalizovane za finansiranje malih i mikro biznsa. Tada bi i preduzeća koja sada ne mogu da dobiju kredit to mogla očekivati, i to pod uslovima povoljnijim nego danas

– Evropska investiciona banka, kao i Evropska bana za obnovu i razvoj te razni strani fondovi, imaju kreditne linije koje su namenjene kategoriji klijenata koji ne mogu da ih dobiju pod komercijalnim uslovima – kaže Grubišić. – Dobro rešenje su zanatske i kreditne zadruge i slične instutitucije specijalizovane za finansiranje mikro preduzeća i preduzetnika. One posluju gotovo svuda u svetu pa ne vidim zašto ne bi i kod nas.

D. Vujošević

Ideal je pola-pola

O tome da li su domaća preduzeća malo zadužena ili prezadužena moglo bi se diskutovati. Podaci Agencije za privredne registre za 2016. govore da na dinar sopstvenog kapitala dođe 1,8 dinar pozajmljenog novca. Taj skor baš i nije nešto što obećava. Idelano bi bilo da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala bude pola-pola. Koliko bi to kod nas bilo kada bi se uračunala i imovina koja se ne vodi na preduzeća ili novac koji nije na računu kod banke, teško je reći.