91. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU DANAS ZATVARA KAPIJE Čeka se izvlačenje SREĆNOG DOBITNIKA TRAKTORA JOHN DEERE 5045

Najpoznatiji proizvođači poljoprivredne mehanizacije i opreme, hrane, pića, hemijskih proizvoda, najbolja grla domaćeg uzgoja deo su onoga što su izlagači izneli pred posetioce i stručnu publiku i pokazali visok kvalitet domaće proizvodnje, a to su učinili i izlagači iz više od 40 zemalja sveta.

Tu je, naravno, bio i „Dnevnik Vojvodina pres”, najstariji dnevni list u Vojvodini na srpskom jeziku, koji je prepoznatljiv po brojnim tekstovima i reportažama o poljoprivredi. Partner ovogodišnje manifestacije je Evropska unija, koja je svoj nastup iskoristila da srpske famere upozna s podrškom koju EU pruža srpskom agraru kako bi se srpski poljoprivrednici osnažili i bili konkurentniji.

Dakle, poslednji je dan 91. međunarodnog poljoprivrednog sajma, a za jednog posetioca to će biti veoma srećan dan. Naime, danas u 17 časova biće izvučen kupon s imenom dobitnika u poklon-igri koju je organizovao Novosadski sajam. Darodavac je KITE DOO, a poklon je traktor John Deere 5045.

Jagnje Goran osvojilo srca posetilaca

I na ovogodišnjoj Izložbi stoke jedna od najvećih atrakcija su najmlađa grla – telad, ždrebad, jarići, jaganjci, a tu je i jedan poni.

– Goran je najmlađe jagnje, ojagnjen je na sajmu – kaže Ester Frank iz matične službe Farme „Boršoš” u Adorjanu. – Reč je o rasi virtemberg, a ovde imamo još izloženih 11 odraslih grla. Goranče je prava atrakcija, deca ga maze, fotografišu, a on samo spava i sisa, kao i sve bebe. Ime je dobio po čobanu Goranu, koji je pomogao ovci da se ojagnji.

Osim ovog najmlađeg bepčeta, koje drema naslonjeno na svoju majku, na sajmištu je i dvonedeljna ženka velškog ponija – Ajša, koja kod svih posetilaca, a naročito najmlađih, izaziva samo radost. Pravi vrtić za najmlađa grla nalazi se u štali 12, gde je 11 teladi pod sisom, starih do mesec dana, kao i u štali 15, gde je desetak ždrebadi do dva meseca.

Među kozama, u štali 25a, sedam je jarića. Sva mlada grla su zdrava, uživaju na sajmištu i privlače veliki broj posetilaca.

Velika šansa za domaće kompanije

Dan dobavljača – Agrobiznis 2024. održava se sedmi put i ove godine okupio je više od 80 učesnika. Jedinstven događaj, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine i Novosadskog sajma, posetiocima je pružio priliku da se osvrnu na značajne promene na tržištu i učestvuju u diskusijama o perspektivama i mogućnostima prehrambene industrije u svetlu aktuelnih izazova.

– Preko 80 učesnika je više nego ranijih godina – kazao je generalni director Novosadskog sajma Nikola Lovrić. – Imamo učesnike iz Mađarske, Bosne I Hercegovine, Rumunije, Srbije… i siguran sam da će panel-diskusije doprineti boljoj informaciji kad je reč o nabavci robe, ali i primeni novih tehnologija u proizvodnji hrane.

Kako prehrambena industrija može da se prilagodi novim tehnologijama i razvoju proizvoda da bi postala fleksibilnija i održivija u budućnosti – bila je najvažnija tema razgovora. Privrednici su imali priliku da čuju iskustva firmi: Nestle, Delez, Merkator, Univereksport i saznaju šta je potrebno da bi se ušlo u njihov lanac dobavljača.

– Ovo vidimo kao idealnu priliku da naše poljoprivrednike i proizvođače prehrambenih proizvoda povežemo s velikim distributerima i kupcima na regionalnom i globalnom tržištu – istakao je direktor Razvojne agencije Vojvodine Darko Bulješević. – Kada smo organizovali prethodni Dan dobavljača, imali smo 14 potpisanih ugovora, a ove godine očekujemo bolji rezultat. Razgovaralo se o regenerativnoj poljoprivredi, novim trendovima, inovacijama i digitalizaciji, a sve u cilju razvoja lanaca dobavljača.

Dan dobavljača se bitno razlikuje od dosadašnjih, rekla je savetnica za strane i direktne investicije u RAV Sanda Emini.

– Dosadašnji B2B sastanci povezivali su mala i srednja preduzeća, gazdinstva, zemljoradničke zadruge, ali i velike kupce – domaće, regionalne i strane, a ove godine govorimo o lancima dobavljača – objasnila je Sanda Emini. – Predstavili smo sve kad je reč o lancu dobavljača, znanju i veštinama potrebnim da bi izlazak na tržište bio dobar i da bi se širilo poslovanje, obezbedila sredstva, prešlo na regenerativnu poljoprivredu, što sve čeka u budućnosti.

Kad znamo, bolje planiramo

Koliko ima poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji i koliko se hektara obrađuje, pitanja su na koja je odgovorio popis poljoprivrede. Na priredbi posvećenoj agraru juče su objavljeni podaci koje je od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine obrađivao Republički zavod za statistiku, pod motom „Kad znamo, bolje planiramo”.

Taj moto otkriva smisao popisa poljoprivrede, koji je, kako je naglasila načelnica Odeljenja za statistiku u poljoprivredi i šumarstvu u Republičkom zavodu za statistiku Jelena Perać, da se ažuriranim informacijama i činjenicama pomogne kreatorima ekonomske politike u donošenju odluka značajnih za agrar. Te informacije važne su i istraživačima, institutima, prehrambenoj industriji i poljoprivrednicima.

– Prema konačnim podacima popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 508.325 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. U odnosu na prethodni popis, iz 2018. godine, deset odsto ih je manje – precizirala je rukovodilac Grupe za strukturna istraživanja i registar poljoprivrednih gazdinstava u RZS Gordana Veljović.

Po njenim rečima, smanjena je i površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,8 odsto – na 3.239 373 hektara. Od tih površina navodnjavano je 8,3 odsto, a najviše – 72 odsto, oranica i bašta, 23 odsto voćnjaka i samo dva odsto vinograda.

Popis poljoprivrede potvrdio je i podatke o punoletnosti mehanizacije srpskih seljaka. Popisano je 482.498 dvoosovinskih traktora, 73,8 odsto traktora starije je od 20 godina, a jedan traktor prosečno obrađuje 6,7 hektara.

– Što se tiče stočarstva, u odnosu na popis iz 2018. godine manje je i poljoprivrednih domaćinstava koja gaje stoku i grla. Stočarstvom se bavi šest od deset poljoprivrednih domaćinstava. Najveći pad zabeležen je u svinjarstvu – za 30,7 odsto, a goveda je manje 17,7 odsto. Izuzetak je pčelarstvo, gde je broj košnica povećan za 38 posto – navela je Gordana Veljović.

Ni u starosnoj strukturi nosilaca poljoprivrednih gazdinstava nema iznenađenja – 44,7 odsto ih je starije od 65 godina, a samo 0,9 odsto mlađe od 25 godina. S najvećim učešćem mladih poljoprivrednika, oko 15 odsto, mogu da se pohvale Subotica, Sombor i Šabac.

D. Mlađenović - L. Radlovački

Foto: S. Šušnjević