91. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU Danas PORODIČNI DAN
Izloženi eksponati na 91. međunarodnom poljoprivrednom sajmu izazivaju veliko interesovanje posetilaca pa je već prvog dana na ulicama Novosadskog sajma bila velika gužva.
Slično se može očekivati i danas jer je Porodični dan, što znači da cela porodica, s decom do 14 godina, bez obzira na to koliko ih ima, sajam može da poseti uz jednu ulaznicu kupljenu za 800 dinara.
Kapije Novosadskog sajma otvorene su od 9 do 19 časova, a ulaznica košta 800 dinara, za kolektivne posete 600 dinara, dok su ulaznice za kolektivne posete, đaka i studenata, decu od 7 do 14 godina i penzionere 400 dinara.
Svaka kupljena ulaznica je i kupon za učestvovanje u poklon igri, a najsrećniji posetilac postaće vlasnik traktora John Deere 5045. Ko će to biti, biće poznato sutra u 17 časova.
Šta sve može da se gaji na pola kvadrata
Kako bi se brojnim posetiocima Novosadskog sajma predstavio idealan način za mini-proizvodnju određenih povrtarskih i cvetnih kultura, kao i začinskog i lekovitog bilja, i ove godine je svima dostupna Bio-bašta, koju realizuju Institut za ratarstvo i povrtarstvo NS seme, Poljoprivredna škola u Futogu i Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović”.
– Sve se može uzgajati na manjem prostoru, a treba voditi računa o kombinovanju biljaka, kao i o tome da imaju dovoljno vode i prihrane – objašnjava nastavnik hortikulture u Poljoprivrednoj školi Gordana Knežević.
U jednoj kvadratastoj žardinijeri, čije stranice iznose 50 centimetara, može da stane i pet različitih biljaka: paradajz, tikvice, aloja, kadifa, bosiljak, peršun. A sva ta semena takođe je moguće nabaviti na štandu Bio-bašte, koji se nalazi na uglu glavne ulice i puta ka Manježu. Zbog specifičnog salašarskog ambijenta nemoguće je ne uočiti je.
– Još ranije sam primetila da se ljudi odlučuju za ovakav vid proizvodnje, naročito kad su u pitanju terase i drugi manji prostori, koji su dovoljni za formiranje bio- bašte – zaključuje Gordana Knežević.
Poštovati sve koji se vrate na selo
– Srbija prepoznaje mlade poljoprivrednike kao kategoriju od 2016. godine, dok je u Evropi to zastupljeno već 65 godina – rekao je sekretar Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika SUMP Aleksandar Milovanović, organizator konferencije o mladima u poljoprivredi kod nas i u Evropskoj uniji .
Iako smo, po njegovim rečima, malo zakasnili, ipak smo na dobrom putu, a cilj događaja je da se, uz razmenu iskustava, i uči na greškama.
– Treba da radimo na tome da država odvoji više finansija za mlade poljoprivrednike, ali i da podignemo svest o tome da se mora razmišljati u skladu sa savremenim načinom života i da ta pravila primenimo – ističe Milovanović.
Pokrajinska vlada i Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo prepoznaju značaj dugoročnog ulaganja i subvencionisanja mladih u poljoprivredi, a ove godine za tu namenu izdvojeno je 200 miliona dinara.
– Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, kada je skoro 800 mladih poljoprivrednika dobilo sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, mi subvencionišemo i do 90 odsto ulaganja, praktično poklanjamo početak poljoprivredne proizvodnje – rekao je podsekretar Aleksandar Panovski. – Pozivamo sve mlade poljoprivrednike da se udruže jer se tako stvara sinergija, koja je osnov za dalji napredak.
– Nemamo šta spektakularno da naučimo od predstavnika zemalja EU, ali je bitno da ažuriramo godinu iza nas, da vidimo šta se očekuje ove godine i koji su izazovi za naredne – rekao je poljoprivrednik iz Bačke Palanke Milan Bulajić. –Da se ja pitam, uveo bih mnoge novine, ali najbitnije je da se status mladog poljoprivrednika koji se vrati na selo poštuje i ceni, da se pruži podrška, a treba i povećati motivaciju mladih da se vrate na selo.
Ambasadori pripremali nacionalne specijalitete
Partner međunarodnog poljoprivrednog sajma je Evropska unija. Na EU paviljonu u hali 1 svakodnevno se organizuje niz programa jer je EU svoj nastup osmislila tako da predstavi dosadašnju podršku poljoprivrednom sektoru u Srbiji, ali i onu na koju domaći poljoprivrednici mogu da računaju u budućnosti. Tako ovih dana stručnjaci iz Srbije i EU razgovaraju o zdravlju životinja, kvalitetu hrane, održivoj proizvodnji, ekološkim aspektima poljoprivrede, digitalizaciji, zelenim inicijativama, IPARD programu, novim tehnologijama u poljoprivredi i drugim značajnim temama, uz osvrt na dobre prakse u EU.
Pored toga, posetici su u prilici i da prisustvuju pripremi jela nacionalnih kuhinja država članica EU. I ne samo to, već i da ih probaju, jer kuvanje startuje baš u vreme ručka, specijalitete pripremaju predstavnici ambasada država članica EU.
Svoje kulinarsko umeće prikazao je i šef Delegacije EU u Srbiji Emanele Žiofre, koji je spremao specijalit iz Italije, preciznije sa Sicilije – arančine. Posetioci sajma mogli su da probaju i specijaltete koje su pripremali i ambasadori Nemačke, Češke, Poljske, Francuske i Holandije, a danas će svoje znanje u pripremanju hrane pokazati ambasadori Austrije i Slovačke.
D. Mlađenović - L. Radlovački
Foto: S. Šušnjević
