91. МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ У НОВОМ САДУ ДАНАС ЗАТВАРА КАПИЈЕ Чека се извлачење СРЕЋНОГ ДОБИТНИКА ТРАКТОРА JOHN DEERE 5045

Најпознатији произвођачи пољопривредне механизације и опреме, хране, пића, хемијских производа, најбоља грла домаћег узгоја део су онога што су излагачи изнели пред посетиоце и стручну публику и показали висок квалитет домаће производње, а то су учинили и излагачи из више од 40 земаља света.

Ту је, наравно, био и „Дневник Војводина прес”, најстарији дневни лист у Војводини на српском језику, који је препознатљив по бројним текстовима и репортажама о пољопривреди. Партнер овогодишње манифестације је Европска унија, која је свој наступ искористила да српске фамере упозна с подршком коју ЕУ пружа српском аграру како би се српски пољопривредници оснажили и били конкурентнији.

Дакле, последњи је дан 91. међународног пољопривредног сајма, а за једног посетиоца то ће бити веома срећан дан. Наиме, данас у 17 часова биће извучен купон с именом добитника у поклон-игри коју је организовао Новосадски сајам. Дародавац је КИТЕ ДОО, а поклон је трактор Јохн Деере 5045.

Јагње Горан освојило срца посетилаца

И на овогодишњој Изложби стоке једна од највећих атракција су најмлађа грла – телад, ждребад, јарићи, јагањци, а ту је и један пони.

– Горан је најмлађе јагње, ојагњен је на сајму – каже Естер Франк из матичне службе Фарме „Боршош” у Адорјану. – Реч је о раси виртемберг, а овде имамо још изложених 11 одраслих грла. Горанче је права атракција, деца га мазе, фотографишу, а он само спава и сиса, као и све бебе. Име је добио по чобану Горану, који је помогао овци да се ојагњи.

Осим овог најмлађег бепчета, које дрема наслоњено на своју мајку, на сајмишту је и двонедељна женка велшког понија – Ајша, која код свих посетилаца, а нарочито најмлађих, изазива само радост. Прави вртић за најмлађа грла налази се у штали 12, где је 11 телади под сисом, старих до месец дана, као и у штали 15, где је десетак ждребади до два месеца.

Међу козама, у штали 25а, седам је јарића. Сва млада грла су здрава, уживају на сајмишту и привлаче велики број посетилаца.

Велика шанса за домаће компаније

Дан добављача – Агробизнис 2024. одржава се седми пут и ове године окупио је више од 80 учесника. Јединствен догађај, у организацији Развојне агенције Војводине и Новосадског сајма, посетиоцима је пружио прилику да се осврну на значајне промене на тржишту и учествују у дискусијама о перспективама и могућностима прехрамбене индустрије у светлу актуелних изазова.

– Преко 80 учесника је више него ранијих година – казао је генерални дирецтор Новосадског сајма Никола Ловрић. – Имамо учеснике из Мађарске, Босне И Херцеговине, Румуније, Србије… и сигуран сам да ће панел-дискусије допринети бољој информацији кад је реч о набавци робе, али и примени нових технологија у производњи хране.

Како прехрамбена индустрија може да се прилагоди новим технологијама и развоју производа да би постала флексибилнија и одрживија у будућности – била је најважнија тема разговора. Привредници су имали прилику да чују искуства фирми: Нестле, Делез, Меркатор, Универекспорт и сазнају шта је потребно да би се ушло у њихов ланац добављача.

– Ово видимо као идеалну прилику да наше пољопривреднике и произвођаче прехрамбених производа повежемо с великим дистрибутерима и купцима на регионалном и глобалном тржишту – истакао је директор Развојне агенције Војводине Дарко Буљешевић. – Када смо организовали prеthodni Дан добављача, имали смо 14 потписаних уговора, а ове године очекујемо бољи резултат. Разговарало се о регенеративној пољопривреди, новим трендовима, иновацијама и дигитализацији, а све у циљу развоја ланаца добављача.

Дан добављача се битно разликује од досадашњих, рекла је саветница за стране и директне инвестиције у РАВ Санда Емини.

– Досадашњи Б2Б састанци повезивали су мала и средња предузећа, газдинства, земљорадничке задруге, али и велике купце – домаће, регионалне и стране, а ове године говоримо о ланцима добављача – објаснила је Санда Емини. – Представили смо све кад је реч о ланцу добављача, знању и вештинама потребним да би излазак на тржиште био добар и да би се ширило пословање, обезбедила средства, прешло на регенеративну пољопривреду, што све чека у будућности.

Кад знамо, боље планирамо

Колико има пољопривредних газдинстава у Србији и колико се хектара обрађује, питања су на која је одговорио попис пољопривреде. На приредби посвећеној аграру јуче су објављени подаци које је од 1. октобра до 15. децембра 2023. године обрађивао Републички завод за статистику, под мотом „Кад знамо, боље планирамо”.

Тај мото открива смисао пописа пољопривреде, који је, како је нагласила начелница Одељења за статистику у пољопривреди и шумарству у Републичком заводу за статистику Јелена Пераћ, да се ажурираним информацијама и чињеницама помогне креаторима економске политике у доношењу одлука значајних за аграр. Те информације важне су и истраживачима, институтима, прехрамбеној индустрији и пољопривредницима.

– Према коначним подацима пописа пољопривреде, у Србији има 508.325 пољопривредних газдинстава, од којих је 506.000 породичних. У односу на prеthodni попис, из 2018. године, десет одсто их је мање – прецизирала је руководилац Групе за структурна истраживања и регистар пољопривредних газдинстава у РЗС Гордана Вељовић.

По њеним речима, смањена је и површина коришћеног пољопривредног земљишта за 6,8 одсто – на 3.239 373 хектара. Од тих површина наводњавано је 8,3 одсто, а највише – 72 одсто, ораница и башта, 23 одсто воћњака и само два одсто винограда.

Попис пољопривреде потврдио је и податке о пунолетности механизације српских сељака. Пописано је 482.498 двоосовинских трактора, 73,8 одсто трактора старије је од 20 година, а један трактор просечно обрађује 6,7 хектара.

– Што се тиче сточарства, у односу на попис из 2018. године мање је и пољопривредних домаћинстава која гаје стоку и грла. Сточарством се бави шест од десет пољопривредних домаћинстава. Највећи пад забележен је у свињарству – за 30,7 одсто, а говеда је мање 17,7 одсто. Изузетак је пчеларство, где је број кошница повећан за 38 посто – навела је Гордана Вељовић.

Ни у старосној структури носилаца пољопривредних газдинстава нема изненађења – 44,7 одсто их је старије од 65 година, а само 0,9 одсто млађе од 25 година. С највећим учешћем младих пољопривредника, око 15 одсто, могу да се похвале Суботица, Сомбор и Шабац.

Д. Млађеновић - Л. Радловачки

Фото: С. Шушњевић