Paklene paklice i plitak džep podstiču crno tržište

dok u regionu Zapadnog Balkana najmanje za paklicu trenutno izdvajaju Makedonci – svega 11 posto. Makedonci istoremeno imaju i najnižu prosečnu cenu paklice od 0,80 evra, u Srbiji, Crnoj Gori je to 1,1 do 1,4 evra, a najskuplje užitak u duvanskom dimu placaju u BiH, gde prosečna paklica staje 1,8 eva. Upravo zbog toga nije čudo što šverc rezanog duvana i cigareta u regionu najviše buja u Bosni, ukazuje Goran Pekez, direktor korporativnih poslova kompanije JTI za Zapadni Balkan.

Po njegovim rečima, kako se dešavaju akcizni skokovi i naglo povećanje cena cigareta, tako ini podstiču i porast šverca, jer potrošači, kojima se prihodi ne menjaju, moraju da izdvajaju više za kupovinu cigareta. Pekez pri tome ističe da je pojava nelegalne trgovine duvanom na Zapadnom Balknu ipak drugačija u odnosu na EU, jer na Balkanu većina zemalja ima razvijenu proizvodnju duvana, koji se prostim procesima obrade pretvara se u rezani duvan koji završava na pijacama i prodaje se na crno. Kako je naveo, čak oko 80 odsto ovdašnjeg crnog tržišta otpada na rezani duvan, dok je preostalih 20 procenata nelegalna trgovina cigaretama.

– Postepeno i predvidivo povećanje akciza u zemljama regiona osnovni je preduslov za stabilne budžetske prihode i sigurna brana protiv rasta ilegalne trgovine duvanskim proizvodima – izjavio je Pekez za „Dnevnik”.

Inače, najveći deo maloprodajne cene cigareta u regionu Zapadnog Balkana čine akciza i PDV, koji u u nekim zemljama dostižu i do 90 odsto. “Minimalno akcizno opterećenje u zemljama članicama EU iznosi 90 evra na 1.000 komada cigareta. Uzimajući u obzir nižu kupovnu moć stanovništva, mnogim od novih članica Unije, poput Hrvatske, odobren je prelazni period od četiri godine da dostignu taj cilj. Zbog toga je realno očekivati da će zemlje regiona takođe imati dovoljno vremena da postepeno i racionalno usklade svoje poreske politike sa EU. Postojanje višegodišnjih akciznih kalendara u doslovce svim zemljama regiona koje su kandidati za članstvo u EU obezbeđuje postepeno podizanje akciznih stopa, koje prati promene u kupovnoj moći stanovništva.

Time se sprečavaju šokovi na tržištu koji dovode do porasta ilegalne trgovine i pada poreskih prihoda“, ukazao je Pekez. Upravo slučajevi akciznih šokova u uslovima niske kupovne moći građana, posebno registrovani u Srbiji, BiH i u Albaniji, neminovno su, po Pekezovim rečima, doveli do rasta šverca duvanskim proizvodima. I ta nelegalna  trgovina je veoma ozbiljan problem, budući da u nekim zemljama regiona dostiže i do četvrtinu ukupnog tržišta, što dovodi do godišnjih gubitaka u iznosu od oko 400 miliona evra na nivou Zapadnog Balkana. „Svaka država je specifičan slučaj u pogledu kupovne moći i projektovanog poreskog prihoda, ali borba protiv nelegalne trgovine je svima zajednička,“ dodao je Pekez i pohvalio saradnju zemalja regiona u borbi protiv sive ekonomije. „U Srbiji je formirana Radna grupe za borbu protiv šverca duvana i na njeno čelo je postavljen direktor policije što pokazuje da je država ozbiljna u nameri da se izbori sa ovim problemom. Izuzetno je važna saradnja i zajedničko delovanje svih institucija - od inspekcijskog nadzora, do otkrivanja krivičnih dela i sudskog epiloga”.

Milorad Mitrović