Паклене паклице и плитак џеп подстичу црно тржиште

док у региону Западног Балкана најмање за паклицу тренутно издвајају Македонци – свега 11 посто. Македонци исторемено имају и најнижу просечну цену паклице од 0,80 евра, у Србији, Црној Гори је то 1,1 до 1,4 евра, а најскупље ужитак у дуванском диму плацају у БиХ, где просечна паклица стаје 1,8 ева. Управо због тога није чудо што шверц резаног дувана и цигарета у региону највише буја у Босни, указује Горан Пекез, директор корпоративних послова компаније ЈТИ за Западни Балкан.

По његовим речима, како се дешавају акцизни скокови и нагло повећање цена цигарета, тако ини подстичу и пораст шверца, јер потрошачи, којима се приходи не мењају, морају да издвајају више за куповину цигарета. Пекез при томе истиче да је појава нелегалне трговине дуваном на Западном Балкну ипак другачија у односу на ЕУ, јер на Балкану већина земаља има развијену производњу дувана, који се простим процесима обраде претвара се у резани дуван који завршава на пијацама и продаје се на црно. Како је навео, чак око 80 одсто овдашњег црног тржишта отпада на резани дуван, док је преосталих 20 процената нелегална трговина цигаретама.

– Постепено и предвидиво повећање акциза у земљама региона основни је предуслов за стабилне буџетске приходе и сигурна брана против раста илегалне трговине дуванским производима – изјавио је Пекез за „Дневник”.

Иначе, највећи део малопродајне цене цигарета у региону Западног Балкана чине акциза и ПДВ, који у у неким земљама достижу и до 90 одсто. “Минимално акцизно оптерећење у земљама чланицама ЕУ износи 90 евра на 1.000 комада цигарета. Узимајући у обзир нижу куповну моћ становништва, многим од нових чланица Уније, попут Хрватске, одобрен је прелазни период од четири године да достигну тај циљ. Због тога је реално очекивати да ће земље региона такође имати довољно времена да постепено и рационално ускладе своје пореске политике са ЕУ. Постојање вишегодишњих акцизних календара у дословце свим земљама региона које су кандидати за чланство у ЕУ обезбеђује постепено подизање акцизних стопа, које прати промене у куповној моћи становништва.

Тиме се спречавају шокови на тржишту који доводе до пораста илегалне трговине и пада пореских прихода“, указао је Пекез. Управо случајеви акцизних шокова у условима ниске куповне моћи грађана, посебно регистровани у Србији, БиХ и у Албанији, неминовно су, по Пекезовим речима, довели до раста шверца дуванским производима. И та нелегална  трговина је веома озбиљан проблем, будући да у неким земљама региона достиже и до четвртину укупног тржишта, што доводи до годишњих губитака у износу од око 400 милиона евра на нивоу Западног Балкана. „Свака држава је специфичан случај у погледу куповне моћи и пројектованог пореског прихода, али борба против нелегалне трговине је свима заједничка,“ додао је Пекез и похвалио сарадњу земаља региона у борби против сиве економије. „У Србији је формирана Радна групе за борбу против шверца дувана и на њено чело је постављен директор полиције што показује да је држава озбиљна у намери да се избори са овим проблемом. Изузетно је важна сарадња и заједничко деловање свих институција - од инспекцијског надзора, до откривања кривичних дела и судског епилога”.

Милорад Митровић