Nova dimenzija bankarstva: Novac kao alat za promenu života

U svetu već postoji i nova organizacija koja se zove “Globalna alijansa banaka s vrednostima” čiji su članovi direktori brojnih banaka, a od onih koje posluju i u Srbiji uključena je “Oportjuniti banka” u čijoj je centrali u Novom Sadu prošle nedelje predstavljen rad pomenute alijanse.

Prvi čovek Oportjuniti banke, Vladimir Vukotić kaže da je Nova dimenzija bankarstva pokret koji u svetu ima sve više poklonika u finansijskoj branši.

Tu su tri cilja razvoja - planeta, ljudi i prosperitet. Odnosno dobrobit sva tri pomenuta činioca. Tu se vodi računa posebno o osetljivim kategorijama stanovništva. Recimo u Srbiji imate dva miliona ljudi koji su za banke nevidljivi. To su nezaposleni, oni koji imaju male radnje ili mikro poljoprivredne posede. Za njih su i krediti, a često i mnogi drugi bankarski proizvodi nedostupni. Nova dimenzija bankarstva gleda sem finansijskih i socijalne aspekte, odnosno da se i takvim klijentima da šansa, pojašnjava Vukotić.

Markos Engangen izvršni direktor ove globalne alijanse kaže da se prilikom formiranja proizvoda mora voditi računa ne samo o klijentima već i kulturi, podneblju, realnoj ekonomiji i izvoznim potencijalima , a uz to u fokusu su i tri aspekta - socijalni, ekonomski i ekološki.

Marija Flok menayer iz švedske “Eko banke”, članice alijanse, kaže da znatnu pomoć u ovoj oblasti bankama pružaju nevladine organizacije. Uz njihovu pomoć i dobar bankarski proizvod Marija kaže da su uspeli da pomognu malim farmerima u Švedskoj, a imali su uspešne  programe i za afričke zemlje.

Ako su država gde se radi, a i zajednica  spremni da pomognu, rezultata uvek ima. Novac je alat za promenu života, kaže ona.

Kredit za tzv osetljive klijente kako kažu u alijansi, istovremeno treba da omogući da se posao klijenta razvija, da se kredit vraća te da klijent zarađuje. Odnosno ponudu treba formirati prema potrebi i mogućnosti klijenta. 

Finansijski sturučnjak dr Aleksandar Vasiljević kaže postoji šansa da i ona četvrtina stanovništva kod nas postane vidljivija za banke, ali da u startu postoji veliki problem koji treba rešiti.

Problem s ovom vrstom klijenata je što oni bankama ne mogu da pruže obezbeđenje da će ispuniti obaveze koje su na sebe preuzeli. Nemaju ni imovine a često ni zaposlene srodnike i prijatelje koji bi mogli da pomognu. Za finansijske kuće to je od suštinske važnosti. Kod nas takve programe bi mogle da pokrenu državne banke, kaže Vasiljević.

Dušanka Vujošević