Euribor umanjio rate kredita u Srbiji

Pošto u Srbiji ima više od 131.000 stambenih kredita, ne čudi što je pad evropske kamate koja utiče na cenu zaduženja u Srbiji – euribora – od pola procenta izazvao pažnju.

Ljubica Pantelić s Beogradske bankarske akademije ukazuje na to da tarifnici banaka nisu propisani zakonskom regulativom te svaka pojedinačno donosi odluke o cenama svojih usluga, što zavisi od tržišnih uslova i internih okolnosti s kojima se banka suočava.

Govoreći o padu euribora, Ljubica Pantelić je rekla da je u ovom trenutku teško govoriti o kretanju kamatnih stopa, pošto euribor i sve kamatne stope na tržištu više godina imaju trend pada zbog ekonomskih faktora, a prethodne godine tu su i neekonomski faktori.

Naizgled povoljno za zajam

Ljubica Pantelić ističe da je sada, teorijski gledano, s aspekta cene kredita, povoljan trenutak za uzimanje kredita, iako neekonomski faktori ne pogađaju samo tražnju već i ponudu pa postoji i rizik da se ponuda kredita smanji.

– Potreban je period izvesnosti i sigurnosti na tržištu da bi se normalno kreditiranje moglo nastaviti i stabilizujovati – kazala je Ljubica Pantelić. – Moram da kažem da, i pored toga što smo suočeni s veoma neprijatnom situacijom i šokovima na tržištu, nije zabeležen pad u kreditiranju. Dakle, kreditiranje nije zaustavljeno i ciklus neophodan za rast i generisanje prihoda u privredi, za potrošnju i sveukupan rast ekonomije je održan. Tokom vanrednog stanja, kada je nastao problem između ponude i potražnje, država je preduzela mere u pravom trenutku da se taj momenat izmesti i pomeri za kasnije, kao i da se olakša poslovanje privredi i s banaka skine teret kreditnog rizika koji je država podelila s njima.

– Euribor je sada na istorijskom minimumu, odnosno za neke stope je čak maksimalnih –0,5 odsto, dok je u prethodnih deset godina bio i pet procenata – kazala je Ljubica Pantelić.

Pad kamatne stope naročito je primećen tokom pandemije, a ima i drugih faktora od kojih zavisi cena rate korisnika kredita koji su inicijalno odobreni i euroindeksirani s varijabilnom kamatnom stopom gde je promenljivi deo vezan za euribor.

– Pošto taj pad nije tako izrazit, uočljivo je smanjenje rate, ali nije reč o drastičnom smanjenju, već o svega nekoliko evra, zavisno od iznosa kredita, dužine na koju je odobren i trenutka u otplati – kazala je Ljubica Pantelić.

Napomenula je da banke nisu u mogućnosti da svakodnevno menjaju kamatnu stopu i da se euribor za sve svoje ročnosti objavljuje svakog dana i da se kamatna stopa prilagođava na način koji je dogovoren ugovorom, te da je to najčešće polugodišnje ili kvartalno. Ona je istakla da je nivo euribora istorijski nizak i da se vidi da je sve moguće.

– Pandemija spada u pojave koje je nemoguće predvideti, a takve situacije nikad ne donose dobre promene, naročito na tržištima koja ne vole neizvesnosti i drastične promene, gde nije jasno kako će se stvari dalje odvijati – istakla je Ljubica Pantelić.

Ukazujući na to da postoji mogućnost da se kamatna stopa blago oporavi ili ostane na trenutnom nivou, ona je istakla da ne veruje da će euribor rasti u naredne dve godine, imajući u vidu monetarnu politiku Evropske centralne banke i vreme koje je potrebno da se saniraju posledice nakon šokova na tržištu.

D. Mlađenović