Nemodifikovana soja nacionalno blago

Kada dođu na red, u tim pregovorima posebno mesto zauzeće genetski modifikovani prozvodi – GMO – jer u EU očekuju da Srbija svoje zakone i druge propise u toj oblasti uskladi s regulativom koja tamo vlada, a propisi u Evropskoj uniji su znatno liberalniji od naših.

Zakon koji trenutno važi u Srbiji zabranjuje stavljanje u promet proizvoda koji sadrže GMO i Srbija jedina u toj oblasti u Evropi ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana, i to dovoljan za svoje potrebe, pa je tako već sada jasno da će najveći izazov u narednom periodu biti kako sačuvati domaće proizvode bez GMO i istovremeno uskladiti našu ragulativu s evropskom. Srećom, u toj oblasti možemo računati na pomoć „Dunav soje”. To je neprofitna organizacija sa sedištem u Beču, koja okuplja proizvođače i prerađivače soje ali i brojne institucije. Zajedno, svi oni doprinose da se u Dunavskom regionu ta biljka gaji bez GMO. Projekat je podržan od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, a pod nazivom „Kvalitetna soja bez GMO iz Dunavske regije.” U GIZ-u naglašavaju da je „Dunav soja” jedina oznaka kvaliteta domaćeg porekla bez GMO-a koja je podržana i priznata od Ministarstva poljoprivrede kod nas. To je strogo kontrolisni standard koji ima i svoj znak i njime se mogu obeležavati samo proizvodi od soje bez GMO-a evropskog porekla. 

U GIZ-u naglašavaju da je oznaka „Dunav soja” ustanovljena u saradnji s ministarstvima poljoprivrede drugih zemalja regiona koje su 2013. usaglasile stavove o zajedničkom označavanju.

Objašnjavajući zašto su se odlučili baš za soju i koliko im je Srbija važna, u GIZ-u podsećaju na to da je Evropa zavisna od uvoza soje, a 98 odsto one koja dolazi iz drugih delova sveta je modifikovana. Pošto su danas u gotovo svim zemljama sveta dostupni proizvodi s cele planete, sve manje znamo o procesu proizvodnje namirnica i ukoliko na tim proizvodima nema oznake „BEZ GMO”, oni su dobijeni od životinja hranjenih proizvodima koji sadrže GMO. 

Evropa svoje potrošače štiti tako što su proizvodi koji ne sadrže GMO označeni.

S obzirom na to da Srbija ima kompletan lanac proizvoda od nemodifikovane soje, treba ga čuvati kao nacionalno blago. Bili smo prvi u regionu koji su regulisali promet i proizvodnju GM proizvoda i još 2009. zabranili njihov promet i uvoz. To je velika prednost, posebno ako se uzme u obzir da su potrošači sve obazriviji i da sve više vode računa o zdravlju. Zato pregovre s EU treba voditi pažljivo. Srbija ima lidersku poziciju u proizvodnji bez GMO-a i treba da učini sve da je zadrži. Osim toga, mi smo u Evropi treći po proizvodnji te biljke, odmah iza Ukrajine i Italije.

D. Vujošević    

Verovatno kancerogen

Više od 80 odsto svih genetski modifikovanih useva je stvoreno da bude otporno na jedan ili više herbicida. GMO soja je otporna na glifosat. Taj herbicid kasnije ostaje i u robi za čiju proizvodnju su korišćeni GMO. Nažalost, Međunarodna organizacija za istraživanje kancera je glifosat, nakon istraživanja, svrstala u kategoriju „verovatno kancerogen”.