Немодификована соја национално благо

Када дођу на ред, у тим преговорима посебно место заузеће генетски модификовани прозводи – ГМО – јер у ЕУ очекују да Србија своје законе и друге прописе у тој области усклади с регулативом која тамо влада, а прописи у Европској унији су знатно либералнији од наших.

Закон који тренутно важи у Србији забрањује стављање у промет производа који садрже ГМО и Србија једина у тој области у Европи има комплетан ланац производње соје која није генетски модификована, и то довољан за своје потребе, па је тако већ сада јасно да ће највећи изазов у наредном периоду бити како сачувати домаће производе без ГМО и истовремено ускладити нашу рагулативу с европском. Срећом, у тој области можемо рачунати на помоћ „Дунав соје”. То је непрофитна организација са седиштем у Бечу, која окупља произвођаче и прерађиваче соје али и бројне институције. Заједно, сви они доприносе да се у Дунавском региону та биљка гаји без ГМО. Пројекат је подржан од Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, а под називом „Квалитетна соја без ГМО из Дунавске регије.” У ГИЗ-у наглашавају да је „Дунав соја” једина ознака квалитета домаћег порекла без ГМО-а која је подржана и призната од Министарства пољопривреде код нас. То је строго контролисни стандард који има и свој знак и њиме се могу обележавати само производи од соје без ГМО-а европског порекла. 

У ГИЗ-у наглашавају да је ознака „Дунав соја” установљена у сарадњи с министарствима пољопривреде других земаља региона које су 2013. усагласиле ставове о заједничком означавању.

Објашњавајући зашто су се одлучили баш за соју и колико им је Србија важна, у ГИЗ-у подсећају на то да је Европа зависна од увоза соје, а 98 одсто оне која долази из других делова света је модификована. Пошто су данас у готово свим земљама света доступни производи с целе планете, све мање знамо о процесу производње намирница и уколико на тим производима нема ознаке „БЕЗ ГМО”, они су добијени од животиња храњених производима који садрже ГМО. 

Европа своје потрошаче штити тако што су производи који не садрже ГМО означени.

С обзиром на то да Србија има комплетан ланац производа од немодификоване соје, треба га чувати као национално благо. Били смо први у региону који су регулисали промет и производњу ГМ производа и још 2009. забранили њихов промет и увоз. То је велика предност, посебно ако се узме у обзир да су потрошачи све обазривији и да све више воде рачуна о здрављу. Зато преговре с ЕУ треба водити пажљиво. Србија има лидерску позицију у производњи без ГМО-а и треба да учини све да је задржи. Осим тога, ми смо у Европи трећи по производњи те биљке, одмах иза Украјине и Италије.

Д. Вујошевић    

Вероватно канцероген

Више од 80 одсто свих генетски модификованих усева је створено да буде отпорно на један или више хербицида. ГМО соја је отпорна на глифосат. Тај хербицид касније остаје и у роби за чију производњу су коришћени ГМО. Нажалост, Међународна организација за истраживање канцера је глифосат, након истраживања, сврстала у категорију „вероватно канцероген”.