Vesović: Za energetsku stabilnost važan siguran pristup gasu
BEOGRAD: Za energetsku stabilnost Srbije važan je siguran pristup gasu u svakom trenutku, a ruski gas je energetski pokretač srpske privrede, izjavio je Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije povodom razgovora predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, o ekonomskoj saradnji.
Vesović je za Tanjug rekao da je za Srbiju ekonomska saradnja s Rusijom, kao i celokupnom Evroazijskom ekonomskom unijom, od velikog strateškog značaja, pre svega zato što smo sirovinski izuzetno zavisni od nafte i gasa koje uvozimo iz Rusije.
Za Srbiju je, navodi, vrlo važno da ima stabilnu isporuku gasa i dodaje da je stvaranje mogućnosti za alternativni pravac za snabdevanje gasom sigurnost za sve proizvođače koji svoju proizvodnju u Srbiji baziraju na sirovinama poput gasa.
Turski tok i investicije koje su u poslednjih godinu dana napravljene kroz radove na izgradnji Turskog toka kroz Srbiju su značajne i pokrenule su srpsku privredu i srpsku građevinsku privredu i sve kompanije koje su uključene u taj projekat.
Mislim da je, čak, u toku 2019. godine Turski tok doprineo rastu BDP-a Srbije za čak jedan procenat, kaže Vesović.
Naglasio je da je za našu energetsku stabilnost siguran pristup gasu u svakom trenutku važan, te naveo da Banatski dvor kao skladište gasa obezbeđuje tromesečcnu sigurnost u slučaju da dotok gasa bude nestabilan.
Vesović je rekao da su praktično 70-80 odsto od dve milijarde dolara ukupnog uvoza Srbije iz Rusije sirovine.
Naš izvoz se kreće oko milijardu dolara godišnje. Poslednjih nekoliko godina beležio je blagi rast iako smo imali jednu lošu fazu 2014. i 2015. usled nestabilnosti ruskog tržišta i rublje, rekao je Vesović.
Kaže da Srbija izvozi gotove proizvode, prehrambene proizvode, pre svega poljoprivredne proizvode i da 30 odsto tog našeg izvoza čine voće i povrće, a na prvom mestu jabuke.
Za nas je važno da se Srbija predstavi kao investiciona destinacija, jer ne računajući NIS i veliko zajedničko strateško ulaganje i pojedinačni primeri iz industrije, nedostaju veće ruske investicije na srpskom tržištu, smatra Vesović.
Naglasio je da je srpsko tržište jedno od najatraktivnijih tržišta u Evropi i da ruskim partnerima treba da predočimo naše mogućnosti koje su privukle ogroman broj investicija iz EU.
Na listi od 10 najvećih izvoznika iz Srbije, devet su praktično strane kompanije od kojih su osam iz EU. Jedan od srpskih aduta za privlačenje investitora jeste atraktivnost sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Evroazijskom unijom, rekao je Vesović.
Biće dovoljno ruskog gasa za potrebe Srbije
Rusija je još jednom poručila da će biti dovoljno ruskog gasa za potrebe Srbije, bilo preko Ukrajine ili nekog drugog pravca, ali je nastavak Turskog toka, koji preko Bugarske treba da doprema ruski gas u Srbiju, još otvoreno pitanje zbog evropske regulative, izjavioa je bivši ambasador i stručnjak za energetiku Srećko Đukić.
Komentarišući poruke koje su danas o ruskom gasu poslali iz Sočija predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, Đukić je rekao Tanjugu da je Rusija i ranije davala uveravanja da će Srbiji na svaki način obezbediti potebne količine gasa i da za Rusiju nije nikakav problem da našoj zemlji obezbedi dodatnih oko 100, 200 ili 500 miliona kubnih metara gasa.
Još jednom je stavljena tačka na to pitanje. To više nije pitanje. Gasa će biti ili preko Ukrajine ili nekog drugog pravca, naglasio je Đukić.
Kaže da je Putin i danas rekao da će gas i dalje teći preko Ukrajine pošto je davno to i obećao, jer je politički uslov za izgradnju Severnog toka bio da gas teče i preko Ukrajine.
Putin je rekao da su u toku pregovorio. Takođe, ima dosta pozitivnih signala. Ovih dana je postignut dogovor o tranzitu ruske nafte preko Ukrajine, preko naftovoda Družba do 2030. godine, pod uslovima kojima je i do sada tranzitirana ruska nafta za Evropu preko Ukrajine. To je dobar signal, ali nafta nije gas pošto se energetska bezbednost zaoštrava ne na nafti nego na pitanju gasa, kazao je Đukić.
On očekuje da će dogovor oko nastavka tranzita ruskog gasa preko Ukrajine biti postignut bar kao privremeno rešenje dok se ne postigne trajno rešenje.
Kaže da Srbija troši godišnje oko 2,5 milijarde kubika gasa, a da, na primer, Bugarska troši 3,5 ili četiri milijarde, Mađarska osam ili devet milijardi, Ruminija 15 milijardi...
Govoreći o Turskom toku, Đukić ocenjuje da je Putin i danas potvrdio da taj gasovod može da bude izgrađen jedino ako se budu poštovale evropske regule.
To je poruka koju je bugarski premijer Bojko Borisov doneo iz nedavne posete SAD, da Amerika nije protiv izgradnje Turskog toka ako bude poštovana evropska regulativa.
Prema njegovim rečima, to ne bi trebalo da bude problem ni za Rusiju, a Putin je i ranije rekao da su Rusi za izgradnju Turskog toka u dogovoru sa EU i po pravilima Trećeg energetskog paketa.
Zašto Bugarska tu oteže i trpi pritiske? Zato što ne može u potpunosti da se ispoštuje evropska regulativa, jer ona podrazumeva da - gasovod ne može biti vlasništvo onoga čiji je gas, kao i da kroz gasovod ne može teći samo ruski gas. Dakle, ako Bugarska izgradi gasovod u svojoj režiji može da pušta kroz taj gasovod do 50 odsto ili najviše do dve trećine ruskog gasa, a ostali gas mora biti nekog drugog proizvođača, naveo je Đukić.
Dodao je da Bugari sada imaju problem sa punjenjem tog gasovoda, jer nema slobodnog gasa na tržištu koji bi mogao da potekne Turskim tokom osim ruskog gasa.
To je problem koji ostaje otvoren, da se traži neko rešnje,da li može da se koristi gas iz Azerbjedžana ili neke druge centralno-azijske zemlje. Ali, u svakom slučaju problem Turskog toka ostaje otvoren, zaključio je Đukić.