Ukupan izvoz Srbije dostići će 24 milijarde evra ove godine

Rast izvoza robe je neznatno ubrzao u odnosu na prošlu godinu sa 8, 3 na 8,5 odsto, dok je izvoz usluga ubrzao sa prošlogodišnjih 14,4 na 17,4 posto ove godine, naveo je Trajković na konferenciji za novinare u NBS.



Osvrćuću se na usporavanje privrede evrozone ove godine na svega 1,1 posto u odnosu na prošlogodišnjih 1,9 procenata, smatra da to svakako ima negativne efekte na našu zemlju jer, kako ističe, "Srbija nije izolovano ostrvo".



Naročito se to vidi u izvozu automobila i čelika, međutim i pored toga, dodaje Trajković, srpski izvoz u prvih devet meseci ove godine raste brže nego što je rastao prošle godine.



Pod pretpostavkom da evrozona raste po sadašnjoj stopi od jedan odsto i uz sadašnji nivo investicija, Srbija moze da ostvari dvocifreni rast izvoza robe i usluga i u svim narednim godinama, navodi Trajković.

Rast lične potrošnje građana iznosiće ove godine 3,3 posto, prema procenama Narodne banke Srbije.



To je nešto sporije u odnosu na projekciju rasta bruto domaćeg prozivoda, koju je NBS povećala na 3,6 odsto, rekao je danas zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković.



Trajković je naveo podatak da lična potrošnja građana u Srbiji na godišnjem nivou iznosi oko 30 milijardi evra, a ključni izvor finansiranja potrošnje su plate iz privatnog sektora.



U narednoj godini očekuje se rast lične potrošnje od 3,6 posto što je, takođe nešto sporije od projekcija rasta BDP-a od oko 4,0 odstoro za 2020.



Prema njegovim recima, i ove i sledeće godine oko dve trećine rasta lične potrošnje "doći će od rasta fonda plata u privatnom sektoru, a jedna trećina od rasta plata u javnom sektoru i penzija zajedno".



Fond plata u privatnom sektoru, kako kaže, čini oko 45 odsto izvora lične potrošnje u Srbiji, na drugom mestu je fond penzija sa oko 15 posto, a slede plate iz javnog sektora koji čini oko 12,5 posto izvora lične potrošnje u Srbiji.



Na to treba dodati i doznake i rast kreditne aktivnosti koji imaju nešto manje učešće, rekao je Trajković.

Razlog zbog kojeg Srbija nema usporavanje izvoza kao što je slučaj u evrozoni, vidi u tome što investicije u našoj zemlji idu u izvozno orijentisane sektore.



Od 3,5 milijardi evra, koliko su iznosile investicije prošle godine, 2,2 milijarde evra je bilo usmereno u takozvane razmenjive sektore.



Od te cifre, milijardu evra investicija otišlo je u prerađivačku indistriju, a ove godine od 2,9 milijardi evra investicija za devet meseci - 1,3 milijarde je otišla u izvozni sektor, od čega 900 miliona u prerađivačku industriju, precizirao je Trajković.