U Srbiji će konačno biti uvedena socijalna karta

Osim te informacije, Ministarstvo je samo navelo da je namera da se u regulativi svi podaci o socijalno ugroženim ljudima objedine na jednom mestu da bi se obezbedila pravičnija raspodela, transparentnije i efikasnije ostvarivanje svih prava koja toj kategoriji stanovništva pripadaju. Drugih pojedinosti nema, ali, činiće ga odredbe o potrebi stvaranja jedinstvene baze podataka u elektronskom obliku o socijalno ugroženim pojedincima koji su obuhvaćeni nekim vidom socijalne zašite.

Socijalna karta treba da obuhvati opšte podatke o pojedincu i s njim povezanim licima (supružnici, vanbračni partner), podatke o prihodima, imovini i drugim iz socijalno-ekonomskog statusa, kao i podatke o vrsti prava koje pojedinac koristi ili je koristio. Tako objedinjeni podaci trebalo bi centrima za socijalni rad da omoguće da brže reaguju u slučajevima promena koje utiču na socijalno-ekonomski status, radi prevencije i podrške. U bazi podatka, osim osnovnih podataka o licima, biće i oni o ostvarenim pravima, isplatama, odbijnim zahtevima, o drugim novčanim primanjima, ali i oni koji se tiču posebnog statusa korisnika, na primer njegovo zdravstveno stanje.

Po izveštaju Državne revizorske insitucije „Materijalna pomoć kao mera smanjenja siromaštva”, oko 50 odsto korisnika socijalne pomoći od  268.000 pojedinaca je radno sposobno.

To je DRI objavio na samom kraju 2019. godine, navodeći da se podatak odnosi na istraživanje revizora od 2016. do 2018. godine. Revizori su u izveštaju naveli da su došli do saznanja da su centri za socijalni rad samo delimično radili procenu socijalno-ekonomskog stanja  radno sposobnog korisnika socijalne pomoći, i da korisnici dugo ostaju u sistemu socijalne zaštite.

Ove godine socijalna pomoć iznosi oko 8.500 dinara, a korisnici je, inače, dobijaju devet meseci u godini. U pogledu broja uživalaca te potpore nije se ništa promenilo u odnosu na pre dve godine. Novčanu pomoć i dalje prima oko 270.000 lica.

Na tako uspostavljenoj digitalnoj bazi podataka treba da se prepoznaju ljudi kojima je pomoć potrebna, da bi ona otišla u prave ruke, ali i državi omogući da se korisnici novčanih primanja proveravaju, i  izbegnu zloupotrebe, pošto će centri za socijalni rad biti povezani s više državnih službi: Poreskom upravom, Katastrom nepokretnosti, Ministarstvom unutrašnjih poslova…

Korist od takve regulative neće imati samo državni činovnici, koji će, umesto vođenja obimne administrcije za svakog korisnika, sada jednim klikom dobiti sve podatke o pojedincima iz te grupe stanovništva: u prednosti će biti i uživaoci, jer neće morati prikupljati mnoštvo papira na više adresa da bi ostvarili neka od prava iz oblasti socijalne zštite.

U ranijim izjavama predstavnika Ministarstva rada isticano je da će naša zemlja u izradi socijalnih karti koristiti iskustva iz Kraljevine Danske, koja se smatra za jednu od najuspešnijih zemalja u toj oblasti.

Z. Delić