TE­MA “DNEV­NI­KA” Obnova devet železničkih stanica i gradnja tri nove

Po re­či­ma ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra „In­fra­struk­tu­re že­le­zni­ce Sr­bi­je” Mi­ro­lju­ba Jev­ti­ća, oče­ku­je se da kra­jem mar­ta 2020. go­di­ne poč­nu i ra­do­vi na tre­ćoj de­o­ni­ci pru­ge za ve­li­ke br­zi­ne kroz Sr­bi­ju, iz­me­đu No­vog Sa­da i Su­bo­ti­ce, s ro­kom za za­vr­še­tak od 33 me­se­ca, ko­ji se ra­ču­na od uvo­đe­nja iz­vo­đa­ča u po­sao.

– To zna­či da bi do kra­ja  2022. go­di­ne tre­ba­lo da bu­de iz­gra­đe­na de­o­ni­ca pru­ge za ve­li­ke br­zi­ne No­vi Sad – Su­bo­ti­ca, a ti­me i či­ta­va pru­ga za br­zi­ne od 200 km/sat kroz Sr­bi­ju – ka­že Jev­tić. – Vred­nost ugo­vo­ra je 943 mi­li­o­na evra. Iz­vo­đač ra­do­va je ki­ne­ski kon­zor­ci­jum „China Railway International” i „China Communications Construction Company”, dok je ugo­vor o fi­nan­si­ra­nju pot­pi­san s ki­ne­skom Eks­im ban­kom.

Pro­je­kat iz­grad­nje pru­ge za ve­li­ke br­zi­ne iz­me­đu No­vog Sa­da i Su­bo­ti­ce ob­u­hva­ta tra­su dvo­ko­lo­seč­ne pru­ge i sta­ni­ce s objek­ti­ma na pru­zi, re­kon­struk­ci­ju i mo­der­ni­za­ci­ju že­le­znič­kih čvo­ro­va No­vi Sad, Vr­bas i Su­bo­ti­ca, de­ni­ve­la­ci­ju ukr­šta­nja pru­ge s drum­skim i pe­šač­ko-bi­ci­kli­stič­kim sta­za­ma, kao i ugrad­nju elek­tro­teh­nič­ke in­fra­struk­tu­re ko­ja omo­gu­ća­va bez­bed­no od­vi­ja­nje sa­o­bra­ća­ja pro­jek­to­va­nim br­zi­na­ma i uvo­đe­nje evrop­skog si­ste­ma upra­vlja­nja že­le­znič­kim sa­o­bra­ća­jem.

To zna­či da će na toj de­o­ni­ci bi­ti iz­gra­đe­no 49 pod­vo­žnja­ka, nad­vo­žnja­ka i slič­nih obje­ka­ta. Pro­jek­tom je pred­vi­đe­na re­kon­struk­ci­ja de­vet že­le­znič­kih sta­ni­ca – No­vi Sad, Saj­lo­vo, Ki­sač, Ste­pa­no­vi­će­vo, Zma­je­vo, Bač­ka To­po­la, Žed­nik, Na­u­mo­vi­će­vo i Su­bo­ti­ca, kao i tri no­ve sta­ni­ce sa sta­nič­nim ka­pa­ci­te­ti­ma u Ru­men­ki, Vr­ba­su i Lov­ćen­cu. U Vr­ba­su će bi­ti iz­gra­đen i vi­ja­dukt du­ži­ne 1,6 ki­lo­me­tar.

– Pla­ni­ra­no je da se ra­do­vi iz­vo­de u uslo­vi­ma to­tal­ne ob­u­sta­ve že­le­znič­kog sa­o­bra­ća­ja iz­me­đu No­vog Sa­da i Su­bo­ti­ce, dok će vo­zo­vi sa­o­bra­ća­ti al­ter­na­tiv­nim prav­ci­ma No­vi Sad – Bo­go­je­vo – Som­bor – Su­bo­ti­ca i No­vi Sad – Zre­nja­nin – Sen­ta – Su­bo­ti­ca – na­gla­ša­va Jev­tić. – Sa­o­bra­ćaj­ni in­sti­tut CIP iz­ra­dio je Na­crt pro­stor­nog pla­na pod­ruč­ja po­seb­ne na­me­ne in­fra­struk­tur­nog ko­ri­do­ra Be­o­grad – Su­bo­ti­ca – dr­žav­na gra­ni­ca (Ke­le­bi­ja), ko­ji je Ko­mi­si­ja za struč­nu kon­tro­lu pri­hva­ti­la. Jav­ni uvid je za­vr­šen kra­jem ma­ja ove go­di­ne i na­kon do­no­še­nja pro­stor­nog pla­na i pri­ba­vlja­nja lo­ka­cij­skih uslo­va, sti­ču se uslo­vi da CIP za­vr­ši iz­ra­du idej­nog pro­jek­ta ko­ji pred­sta­vlja osnov za po­kre­ta­nje po­stup­ka eks­pro­pri­ja­ci­je ne­po­kret­no­sti i iz­ra­du do­ku­men­ta­ci­je za pri­ba­vlja­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le i iz­vo­đe­nje ra­do­va. Rad­nu ver­zi­ju idej­nog pro­jek­ta CIP je pre­dao Re­pu­blič­koj ko­mi­si­ji za struč­nu kon­tro­lu teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je ra­di nje­nog pre­gle­da u to­ku pro­jek­to­va­nja.

Na­bav­ka vo­zo­va ve­li­kih br­zi­na

Pro­ces mo­der­ni­za­ci­je že­le­znič­ke in­fra­struk­tu­re u Sr­bi­ji zah­te­vao je i osa­vre­me­nja­va­nje vo­znog par­ka, što se od­vi­ja­lo upo­re­do s ra­do­vi­ma. Iz ru­skog kre­di­ta na­ba­vlje­no je 27 no­vih di­zel-mo­tor­nih vo­zo­va ru­ske pro­iz­vod­nje, vred­nih 100 mi­li­o­na do­la­ra, dok je još 21 no­vi elek­tro­mo­tor­ni voz na­ba­vljen od švaj­car­ske kom­pa­ni­je „Šta­dler” za­hva­lju­ju­ći me­đu­na­rod­nim kre­di­ti­ma.

– Na taj na­čin, na­kon du­go vre­me­na pre­va­zi­šli smo pro­blem ne­do­stat­ka va­go­na i sta­rih vo­zo­va, ta­ko da da­nas na na­šim pru­ga­ma sa­o­bra­ća­ju sa­vre­me­ni i no­vi vo­zo­vi – is­ti­če Mi­ro­ljub Jev­tić. – Pra­vo je za­do­volj­stvo vo­zi­ti se tim vo­zo­vi­ma i re­kon­stru­i­sa­nim pru­ga­ma. Me­đu­tim, ti vo­zo­vi ni­su ospo­so­blje­ni za br­zi­ne do 200 ki­lo­me­ta­ra na sat. Pot­pred­sed­ni­ca srp­ske vla­de Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić ovih da­na je i na­ja­vi­la na­bav­ku no­vih vo­zo­va, ko­ji će sa­o­bra­ća­ti pru­ga­ma za ve­li­ke br­zi­ne.

Ma­đar­ska stra­na, po Jev­ti­će­vim sa­zna­nji­ma, pla­ni­ra da deo br­ze pru­ge kroz svo­ju te­ri­to­ri­ju za­vr­ši 2024. go­di­ne, ali će pro­ba­ti da su­stig­ne Sr­bi­ju i taj po­sao okon­ča i ra­ni­je.

– Ne­dav­no je i Ma­đar­ska do­ne­la od­lu­ku o to­me da pru­gu za ve­li­ke br­zi­ne iz­me­đu gra­ni­ce sa Sr­bi­jom i Bu­dim­pe­šte ta­ko­đe gra­di u uslo­vi­ma pot­pu­ne ob­u­sta­ve že­le­znič­kog sa­o­bra­ća­ja, što će sva­ka­ko in­ten­zi­vi­ra­ti ak­tiv­no­sti na iz­grad­nji i do­pri­ne­ti br­zi­ni i efi­ka­sno­sti iz­vo­đe­nja ra­do­va – na­po­mi­nje Jav­tić. – U pla­nu je kom­plet­na re­kon­struk­ci­ja de­o­ni­ce od Bu­dim­pe­šte do Šo­rog­ša­ra­ša, što ni­je da­le­ko od gra­ni­ce, i ma­đar­ska stra­na ne oče­ku­je ve­će pro­ble­me u re­a­li­za­ci­ji. Za njih naj­ve­ći iza­zov pred­sta­vlja de­o­ni­ca od sa­mo osam ki­lo­me­ta­ra kod Bu­dim­pe­šte, ko­ja je, upr­kos znat­no ma­njoj du­ži­ni, teh­nič­ki iz­u­zet­no kom­pli­ko­va­na.

Ima­ju­ći u vi­du da će i Ma­đar­ska br­zu pru­gu gra­di­ti u uslo­vi­ma pot­pu­ne ob­u­sta­ve že­le­znič­kog sa­o­bra­ća­ja na toj de­o­ni­ci, ra­ču­na se da će do­go­di­ne po­če­ti mo­der­ni­za­ci­ja pru­ge od Su­bo­ti­ce do Se­ge­di­na. Ta pru­ga bi­će ospo­so­blje­na za br­zi­nu od 160 km/sat, a ra­do­vi tre­ba da bu­du za­vr­še­ni do kra­ja 2021. go­di­ne.

– Na ne­dav­nom sa­stan­ku Tri­la­te­ral­ne rad­ne gru­pe Sr­bi­ja, Ma­đar­ske i NR Ki­ne, ko­ji je odr­žan u Be­o­gra­du, za pro­je­kat re­kon­struk­ci­je i mo­der­ni­za­ci­je pru­ge od Be­o­gra­da do Bu­dim­pe­šte, po­kre­nu­ta je ini­ci­ja­ti­va da se Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja i Grč­ka uklju­če u pro­je­kat br­ze pru­ge do lu­ke Pi­rej u Ati­ni. Grad­nja br­ze pru­ge iz­me­đu glav­nih gra­do­va dve­ju su­sed­nih dr­ža­va, kao deo ki­ne­skog glo­bal­nog pro­jek­ta „Je­dan po­jas – je­dan put”, ima­će pu­ni zna­čaj i vred­nost uko­li­ko se taj me­đu­na­rod­ni že­le­znič­ki ko­ri­dor pro­du­ži ka ju­gu. Na taj na­čin do­bi­li bi­smo pot­pu­no mo­der­ni­zo­van že­le­znič­ki ko­ri­dor od Bu­dim­pe­šte, pre­ko Be­o­gra­da i Sko­plja do lu­ke Pi­rej, či­me bi smo po­ve­za­li ze­mlje u re­gi­o­nu i stvo­ri­li uslo­ve za no­ve in­ve­sti­ci­je i bo­lje uslo­ve za ži­vot svih gra­đa­na. Re­a­li­za­ci­jom ta­kvog pro­jek­ta svi bi­smo bi­li na do­bit­ku, dr­ža­ve u re­gi­o­nu bi bi­le po­ve­za­ne sa­vre­me­nim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma, a že­le­zni­ca bi po­sta­la do­mi­nan­tan vid tran­spor­ta u ovom de­lu Evro­pe. I za­to je ta­kva ini­ci­ja­ti­va bi­la ne sa­mo oprav­da­na već stra­te­ški i po­slov­no iz­u­zet­no po­treb­na.

Zo­ri­ca Mi­lo­sa­vlje­vić