ТЕМА “ДНЕВНИКА” Обнова девет железничких станица и градња три нове
Док на траси од Београда до Новог Сада, која је подељена на два дела, изградња пруге великих брзина увелико траје, припреме за почетак радова на трећој деоници, од Новог Сада до Суботице, приводе се крају.
По речима генералног директора „Инфраструктуре железнице Србије” Мирољуба Јевтића, очекује се да крајем марта 2020. године почну и радови на трећој деоници пруге за велике брзине кроз Србију, између Новог Сада и Суботице, с роком за завршетак од 33 месеца, који се рачуна од увођења извођача у посао.
– То значи да би до краја 2022. године требало да буде изграђена деоница пруге за велике брзине Нови Сад – Суботица, а тиме и читава пруга за брзине од 200 км/сат кроз Србију – каже Јевтић. – Вредност уговора је 943 милиона евра. Извођач радова је кинески конзорцијум „China Railway Интернатионал” и „China Communications Цонструцтион Company”, док је уговор о финансирању потписан с кинеском Ексим банком.
Пројекат изградње пруге за велике брзине између Новог Сада и Суботице обухвата трасу двоколосечне пруге и станице с објектима на прузи, реконструкцију и модернизацију железничких чворова Нови Сад, Врбас и Суботица, денивелацију укрштања пруге с друмским и пешачко-бициклистичким стазама, као и уградњу електротехничке инфраструктуре која омогућава безбедно одвијање саобраћаја пројектованим брзинама и увођење европског система управљања железничким саобраћајем.
То значи да ће на тој деоници бити изграђено 49 подвожњака, надвожњака и сличних објеката. Пројектом је предвиђена реконструкција девет железничких станица – Нови Сад, Сајлово, Кисач, Степановићево, Змајево, Бачка Топола, Жедник, Наумовићево и Суботица, као и три нове станице са станичним капацитетима у Руменки, Врбасу и Ловћенцу. У Врбасу ће бити изграђен и вијадукт дужине 1,6 километар.
– Планирано је да се радови изводе у условима тоталне обуставе железничког саобраћаја између Новог Сада и Суботице, док ће возови саобраћати алтернативним правцима Нови Сад – Богојево – Сомбор – Суботица и Нови Сад – Зрењанин – Сента – Суботица – наглашава Јевтић. – Саобраћајни институт ЦИП израдио је Нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Суботица – државна граница (Келебија), који је Комисија за стручну контролу прихватила. Јавни увид је завршен крајем маја ове године и након доношења просторног плана и прибављања локацијских услова, стичу се услови да ЦИП заврши израду идејног пројекта који представља основ за покретање поступка експропријације непокретности и израду документације за прибављање грађевинске дозволе и извођење радова. Радну верзију идејног пројекта ЦИП је предао Републичкој комисији за стручну контролу техничке документације ради њеног прегледа у току пројектовања.
Набавка возова великих брзина
Процес модернизације железничке инфраструктуре у Србији захтевао је и осавремењавање возног парка, што се одвијало упоредо с радовима. Из руског кредита набављено је 27 нових дизел-моторних возова руске производње, вредних 100 милиона долара, док је још 21 нови електромоторни воз набављен од швајцарске компаније „Штадлер” захваљујући међународним кредитима.
– На тај начин, након дуго времена превазишли смо проблем недостатка вагона и старих возова, тако да данас на нашим пругама саобраћају савремени и нови возови – истиче Мирољуб Јевтић. – Право је задовољство возити се тим возовима и реконструисаним пругама. Међутим, ти возови нису оспособљени за брзине до 200 километара на сат. Потпредседница српске владе Зорана Михајловић ових дана је и најавила набавку нових возова, који ће саобраћати пругама за велике брзине.
Мађарска страна, по Јевтићевим сазнањима, планира да део брзе пруге кроз своју територију заврши 2024. године, али ће пробати да сустигне Србију и тај посао оконча и раније.
– Недавно је и Мађарска донела одлуку о томе да пругу за велике брзине између границе са Србијом и Будимпеште такође гради у условима потпуне обуставе железничког саобраћаја, што ће свакако интензивирати активности на изградњи и допринети брзини и ефикасности извођења радова – напомиње Јавтић. – У плану је комплетна реконструкција деонице од Будимпеште до Шорогшараша, што није далеко од границе, и мађарска страна не очекује веће проблеме у реализацији. За њих највећи изазов представља деоница од само осам километара код Будимпеште, која је, упркос знатно мањој дужини, технички изузетно компликована.
Имајући у виду да ће и Мађарска брзу пругу градити у условима потпуне обуставе железничког саобраћаја на тој деоници, рачуна се да ће догодине почети модернизација пруге од Суботице до Сегедина. Та пруга биће оспособљена за брзину од 160 км/сат, а радови треба да буду завршени до краја 2021. године.
– На недавном састанку Трилатералне радне групе Србија, Мађарске и НР Кине, који је одржан у Београду, за пројекат реконструкције и модернизације пруге од Београда до Будимпеште, покренута је иницијатива да се Северна Македонија и Грчка укључе у пројекат брзе пруге до луке Пиреј у Атини. Градња брзе пруге између главних градова двеју суседних држава, као део кинеског глобалног пројекта „Један појас – један пут”, имаће пуни значај и вредност уколико се тај међународни железнички коридор продужи ка југу. На тај начин добили бисмо потпуно модернизован железнички коридор од Будимпеште, преко Београда и Скопља до луке Пиреј, чиме би смо повезали земље у региону и створили услове за нове инвестиције и боље услове за живот свих грађана. Реализацијом таквог пројекта сви бисмо били на добитку, државе у региону би биле повезане савременим саобраћајницама, а железница би постала доминантан вид транспорта у овом делу Европе. И зато је таква иницијатива била не само оправдана већ стратешки и пословно изузетно потребна.
Зорица Милосављевић
