Uzdižu se stubovi budućeg velikog vijadukta na pruzi Beograd - Budimpešta
Završeno je blizu 50 odsto radova na infrastrukturnim objektima koji će biti u službi železničkog saobraćaja na trasi buduće brze pruge u Sremskim Karlovcima, kako „Dnevnik” saznaje iz pouzdanih izvora.
Radi se između 65. i 67. kilometra pruge na osam mesta, a priprema se teren za još jedan objekat.
Ekipa „Dnevnika” je imala priliku da prođe kroz pothodnik kojim će putnici izlaziti na perone i ulaziti u vozove, ali i produžavati na pešačku i biciklističku stazu, koje će biti sagrađene uz put pored pruge kojim će vozila s nadvožnjaka u Zanošu ići do hotela „Dunav” i obale reke. Na mestu gde je pothodnik, kod građare „Dragojlović”, gradiće se i nova železnička stanica, dok će stara iz 1882. poslužiti kao spomenik kulture.
Pojektom je predviđeno da kod stanice budu četiri koloseka, od kojih su po dva prolazna i prijemno-otpremna. Projektovana su i dva perona duga 220 metara i široka četiri s pomenutim pešačkim pothodnikom za denivelisan pristup peronima. Peroni će imati i pristupne rampe, a na njima će biti i dve čelične nadstrešnice.
Pristupni plato zajedno sa staničnim platoom čini celinu staničnog trga, na kojem će načinom popločavanja biti naglašeni pešački tokovi, tako da navode kretanje putnika prema delu stanične zgrade namenjene putnicima i dalje prema pothodniku za pristup peronima, što je ostvareno i formiranjem kompaktnih zelenih površina.
Na staničnom platou predviđen je parking-prostor za putnička vozila i taksi stajalište, kao i pristupna drumska saobraćajnica, uz koju će biti napravljen i trotoar. Na području stanice predviđena je zaštitna žičana ograda, kao i zidovi za zaštitu od buke.
Kako saznajemo od poslovođe Miloja Petronića, koji je zadužen za radove kod pešačko-biciklističkog pothodnika prekoputa nekadašnjeg Saveznog centra za mehanizaciju, prvog objekta koji je počet da se gradi u Karlovcima od 1. februara kada je obustavljen saobraćaj na pruzi, završena je priprema devijacije državnog puta IIA reda u dužini od 160 metara za asfaltiranje. Kako kaže Petronić, kada se asfaltira taj deo puta, na njega će biti preusmeren saobraćaj, a radnici i mehanizacija preduzeća „Starting”, koje je ruska kompanija „RŽD internešenel” angažovala kao podizvođača, moći će da kopaju ispod puta i tako nastave gradnju pothodnika. Po njegovim rečima, pothodnik se sastoji od devet kampada, a završeno je pet. Karlovčani će u njega ulaziti na mestu gde je doskora bila pekara u nekadašnjoj zgradi Saveznog centra za mehanizaciju, i to uz pomoć lifta.
Između buduće železničke stanice i nadvožnjaka u Zanošu grade se četiri propusta za prihvat vode iz slivnog područja tog dela Karlovaca. Najimpresivniji prizor u ovoj fazi gradnje pruge za vozove brzine do 200 kilometara na sat u Karlovcima je nadvožnjak za motorna vozila. Pošto se „brze pruge” ne mogu ukrštati s putevima, i grade se nadvožnjak i pešački pothodnici. Pre nešto više od meseca, na području gde se sad uzdiže nekoliko stubova tog vijadukta, tek su bili pobijeni šipovi u zemlju. Kako saznajemo na licu mesta od šefa gradilišta, 8. jula počela je ugradnja naglavnih greda, a sada se armiraju i betoniraju stubovi. Nadvožnjak će nositi deset stubova, od kojih je najviši deset metara. Između petog i šestog stuba biće osovina nadvožnjaka i između njih će prolaziti vozovi. Nadvožnjak će biti dug 227 metara.
Nedaleko od nove konstrukcije mosta nad Ešikovačkim potokom, u zoni odbrambenog nasipa, uveliko se priprema teren, raščišćava i nanosi materijal za trasu nove brze pruge. Rekonstrukcija i modernizacije pruge između Stare Pazove i Novog Sada poverena je kompaniji „RŽD internešenel”, koja je taj posao počela izgradnjom tunela i vijadukta u Čortanovcima avgusta 2017. godine. To gradilište smatra se za jedno od najvećih investicionih i infrastrukturnih gradilišta u ovom delu Evrope. U martu prošle godine „RŽD internešenel” otpočeo je i radove na otvorenoj pruzi između Stare Pazove i Inđije, a u toku je gradnja infrastrukturnih železničkih objekata u Beški i Inđiji. Rok za završetak tog zahtevnog posla koji se finansira iz ruskog kredita je decembar 2021. godine.
Zorica Milosavljević