Srbija da poveća produktivnost kako bi sustigla Evropu
BEOGRAD: Da bi uhvatila korak sa razvijenim ekonomijama centralne i zapadne Evrope, Srbija mora da poveća produktivnost i sprovede strukturne reforme koje su bile najavljene, kaže za Tanjug glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sergej Gurijev.
Kako bi promovisala investicije i povećala produktivnost, naša zemlja bi, prema njegovim rečima, trebalo da sprovede mere za poboljšanje kvaliteta institucija, za unapređenje vladavine prava i za povećanje konkurentnosti.
"Bez toga, usklađenost i približavanje EU biće teško dostižno", smatra Gurijev.
Naglašava i da je Srbija sprovela vrlo impresivne mere sa makroekonomskog stanovišta, budući da je budžetski deficit uspela da smanji na nulu.
"Štaviše Srbija beleži budžetski suficit i ima dodatni fiskalni prostor. Srbija je sledila konzervativnu monetarnu politiku s niskom inflacijom, vodi politiku ciljane inflacije i oborila je javni dug", izjavio je on.
Dodaje i da je projekcija EBRD-a ekonomskog rasta Srbije oko 3,5 posto godišnje, što je, kako ocenjuje, dobar rezultat, ali smatra da Srbija zaista može bolje.
"Sa makroekonomske strane, situacija se drastično poboljšala, ali na strukturnom planu preostaje još posla", dodaje on.
Kaže i da srpska vlada treba da poboljša korporativno upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu i da učini više na planu privatizacije državnih firmi.
"EBRD je uverena da fer, otvorena i transparentna privatizacija pospešuje efikasnost kompanija koje se privatizuju, jača političku podršku i prava privatnog vlasništva, i, generalno, podiže konkurentnost", poručuje Gurijev.
Govoreći o izveštaju o tranziciji, koji se, između ostalog fokusira i na transformaciju tržišta rada u zemljama u kojima je EBRD aktivan, Gurijev kaže da je osnovni zaključak tog izveštaja da su evropske zemlje u usponu suočene sa velikim izazovima u oblasti demografije, migracija i automatizacije.
Na izazove ubrzanog starenja stanovništva, razvijene ekonomije, kako kaže, reaguju putem migracija, investicija u automatizaciju i produženjem radnog veka.
"Ono što je imigracija za zapadne ekonomije, u našim zemljama (u kojima deluje EBRD) to je, nažalostm emigracija", izjavio je on.
Prioritet bi u budućnosti, kako smatra, osim investicija u obuku zaposlenih, trebalo da bude i kreiranje više inicijativa kako bi kvalifikovani ljudi ostali u zemlji, zatim veće investicije u infrastrukturu i zdravstvenu zaštitu.
"Suočeni smo sa velikim izazovom gubitka mladih, kvalifikovanih radnika, a takođe zaostajemo u pogledu investicija u moderne tehnologije", zaključuje Gurijev.