Србија да повећа продуктивност како би сустигла Европу
БЕОГРАД: Да би ухватила корак са развијеним економијама централне и западне Европе, Србија мора да повећа продуктивност и спроведе структурне реформе које су биле најављене, каже за Танјуг главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Сергеј Гуријев.
Како би промовисала инвестиције и повећала продуктивност, наша земља би, према његовим речима, требало да спроведе мере за побољшање квалитета институција, за унапређење владавине права и за повећање конкурентности.
"Без тога, усклађеност и приближавање ЕУ биће тешко достижно", сматра Гуријев.
Наглашава и да је Србија спровела врло импресивне мере са макроекономског становишта, будући да је буџетски дефицит успела да смањи на нулу.
"Штавише Србија бележи буџетски суфицит и има додатни фискални простор. Србија је следила конзервативну монетарну политику с ниском инфлацијом, води политику циљане инфлације и оборила је јавни дуг", изјавио је он.
Додаје и да је пројекција ЕБРД-а економског раста Србије око 3,5 посто годишње, што је, како оцењује, добар резултат, али сматра да Србија заиста може боље.
"Са макроекономске стране, ситуација се драстично побољшала, али на структурном плану преостаје још посла", додаје он.
Каже и да српска влада треба да побољша корпоративно управљање предузећима у државном власништву и да учини више на плану приватизације државних фирми.
"ЕБРД је уверена да фер, отворена и транспарентна приватизација поспешује ефикасност компанија које се приватизују, јача политичку подршку и права приватног власништва, и, генерално, подиже конкурентност", поручује Гуријев.
Говорећи о извештају о транзицији, који се, између осталог фокусира и на трансформацију тржишта рада у земљама у којима је ЕБРД активан, Гуријев каже да је основни закључак тог извештаја да су европске земље у успону суочене са великим изазовима у области демографије, миграција и аутоматизације.
На изазове убрзаног старења становништва, развијене економије, како каже, реагују путем миграција, инвестиција у аутоматизацију и продужењем радног века.
"Оно што је имиграција за западне економије, у нашим земљама (у којима делује ЕБРД) то је, нажалостм емиграција", изјавио је он.
Приоритет би у будућности, како сматра, осим инвестиција у обуку запослених, требало да буде и креирање више иницијатива како би квалификовани људи остали у земљи, затим веће инвестиције у инфраструктуру и здравствену заштиту.
"Суочени смо са великим изазовом губитка младих, квалификованих радника, а такође заостајемо у погледу инвестиција у модерне технологије", закључује Гуријев.