GRADIĆE SE JOŠ JEDNA BRZA PRUGA Od Stare Pazove do Šida 200 na sat
Dok brza pruga između Beograda i Novog Sada potvrđuje svoju efikasnost, kvalitet i komfor sa tri i po miliona prevezenih putnika u prošloj godini, a duž čitave trase od Novog Sada ka Subotici se intenzivno gradi njena treća deonica kako bi posao bio završen do kraja 2024. godine, u toku su pripreme za realizaciju još jednog značajnog projekta modernizacije srpske železnice.
Reč je o rekonstrukciji i modernizaciji pruge Stara Pazova – Šid – državna granica sa Hrvatskom, koja je deo međunarodnog železničkog „Koridora 10“ kroz Srbiju, koji povezuje Beograd sa Zagrebom i Ljubljanom.
U pitanju je magistralna, elektrificirana i dvokolosečna pruga duga 92,2 kilometra, a projekat modernizacije podrazumeva njenu rekonstrukciju i prilagođavanje za brzinu do 200 kilometara na sat.
Portparol „Infrastrukture železnice Srbije“ Nenad Stanisavljević za „Dnevnik” napominje da taj projekat predviđa rekonstrukciju i modernizaciju 84,21 kilometara pruge Stara Pazova – Šid – granica sa Hrvatskom, kao i 4,25 kilometra pruge Golubinci–Inđija.
– Rekonstrukcija obuhvata izgradnju celokupne građevinske i elektrotehničke infrastrukture, kao i ugradnju najsavremenije telekomunikacione i signalno-sigurnosne opreme, u skladu sa međunarodnim standardima za brzine od 200 kilometara na sat – objašnjava Stanisavljević. – Priprema projektno-tehničke dokumentacije za projekat je u završnoj fazi. Trenutno se privodi kraju izrada idejnog projekta sa studijom opravdanosti i studijom o proceni uticaja na životnu sredinu. Vrednost ugovora za projektovanje je oko tri miliona evra, a kompletna projektno-tehnička dokumentacija za modernizaciju pruge trebalo bi da bude završena u prvoj polovini 2024. godine. Nakon toga će uslediti priprema tenderske dokumentacije, raspisivanje konkursa i izbor izvođača radova.
Stanisavljević dodaje da je uporedo sa tim aktivnostima, tokom oktobra i novembra prošle godine na javnom uvidu bio nacrt Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd – Šid – granica sa Hrvatskom, deonice Stara Pazova – Golubinci – Šid i železničke pruge Inđija – Golubinci, kao i izveštaj o strateškoj proceni uticaja tog plana na životnu sredinu. U sklopu uvida održane su i javne prezentacije. Pored toga pripremljeni su izveštaj o obimu aktivnosti na projektu i njegov netehnički rezime i javno objavljeni.
Pruga od Beograda do Šida građena je po deonicama proteklih decenija, počev od 1928, a do pre desetak godina, pojedini delovi nisu decenijama rekonstruisani. To je imalo za posledicu da je prosečna brzina vozova na međunarodnoj magistralnoj pruzi železničkog „Koridora 10“ svega 50 do 60 kilometara na sat. Prugom preko Stare Pazove, Golubinaca, Rume i Sremske Mitrovice saobraća dnevno 11 putničkih vozova, od kojih pet iz Beograd Centra ka Šidu, a šest iz Šida ka Beogradu. Vozovi iz Šida do Beograd Centra putuju koji minut
duže od sat i po, a u obrnutom smeru razdaljinu nešto manju od sto kilometara prelaze za oko dva i po sata, zbog izuzetno lošeg stanja koloseka ka Hrvatskoj. Pored putničkih vozova, prugu dnevno koristi i prosečno oko 22 teretna voza.
– „Infrastruktura železnice Srbije“ je na osnovu tih dokumenata krajem decembra organizovala u Inđiji i Sremskoj Mitrovici javne konsultacije o tehničkim, ekološkim i socioekonomskim segmentima projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge od Beograda do Šida –ističe Stanisavljević. – Prisustvovali su im predstavnici državnih institucija i lokalnih samouprava, kao i drugi koji su zainteresovani za tu temu. Tokom konsultacija, pored ostalog, bilo je reči i o očuvanju i unapređenju života građana, zaštiti životne sredine, zaštiti prava i pomoći ugroženim pojedincima i grupama, kao i primeni opštih propisa i standarda.
Procenjuje se da će rekonstrukcija i moderizacija pruge od Beograda do Šida koštati oko 740 miliona evra. Izvori finansiranja još uvek nisu definitivno utvrđeni, ali se pretpostavlja da bi novac mogao biti obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, granta Investicionog fonda za Zapadni Balkan (WIBF), kao i iz budžeta Republike Srbije.
– Ukoliko finansije budu blagovremeno obezbeđene i ne dođe do nepredviđenih teškoća, radovi bi mogli početi sredinom 2025. godine – kaže Nenad Stanisavljević. – Prema sadašnjim procenama, za izvođenje radova potrebno je oko tri godine, što znači da bi posao mogao biti završen polovinom 2028. Nakon rekonstrukcije, vozovi će ovom prugom saobraćati brzinom od 200 kilometara na sat.
Tako rekonstruisana pruga bila bi namenjena za mešoviti železnički saobraćaj, odnosno i za putničke, i za teretne vozove.
Z. Milosavljević
Foto: Infrastruktura železnice Srbije
