PRIPADNICI GENERACIJE ZED I ALFA IMAJU SVE VEĆI UTICAJ NA TRŽIŠTE Mnogo para troše iako ne zarađuju, plus odlučuju šta kupuju
Imaju svoj ukus, ali uglavnom nemaju svoj novac, ali to ne menja stvar, jer odlučuju šta će kupiti i na to se troše ogromne pare, a prema njima se okreće i dobar deo svetske trgovine, brendova...
Pripadnici generacije Zed i Alfa imaju sve veći uticaj na tržište, jer čine 45 odsto globalne populacije i procenjuje se da će do 2030. godine zarađivati 33 triliona dolara.
„Suštinska razlika između generacije Zed i Alfa jeste u tome da je generacija Alfa potpuno rođena i oblikovana u 21. veku”, rekla je prodekanka i profesorka FEFA fakulteta Jelisaveta Lazarević na panelu „Novi kapitalizam iz ugla Zed i Alfa generacije”.
Ekonomisti su se ranije bavili generacijom Zed i Milenijalcima, ali da je sada već neophodno uključiti i genraciju Alfa, koja je rođena posle 2010. godine. Generacija Zed dolazi posle Milenijalaca i odnosi se na rođene od sredine 1990-ih do ranih 2010-tih godina.
Milenijalci su generacija ljudi rođenih od ranih osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina, a oni koji pripadaju generaciji Iks su rođeni od 1965. do 1980. godine, nakon posleratnog bejbi-buma.
„Kad porazgovaram sa mojim studentima sa četvrte godine, o nekim stvarima koje pričaju studenti sa prve godine, često se međusobno ne razumeju. Dakle, imamo problem nekog međugeneracijskog prepoznavanja, a tek šta da kažemo mi bejbi bumeri koji se suočavamo sa nekim novim stvarima”, rekao je član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Nebojša Savić.
Profesorka beogradskog FEFA dr Jelisaveta Lazarević je, predstavljajući rezultate nedavnog istraživanja, rekla da mlade generacije sve više utiču na tržište, strukturu tražnje, potrošnju i brendove.
„Dakle, sad uvodimo i generaciju Alfa. Ono što je važno da kažemo kada pričamo o ovim generacijama i njihovom odnosu prema brendovima, jeste da, iako pripadnici ove generacije često još uvek ne zarađuju, oni svakako donose odluku o kupovini. Pričamo o generaciji koja čini trenutno 45 odsto globalne populacije i procenjuje se da će do 2030. godine oni zarađivati 33 triliona dolara”, rekla je ona.
„Ono što je svakako slično za ove dve generacije jeste da su one potpuno digital native, znači digitalno pismene, da žive u tom digitalnom dobu i da ih to digitalno doba oblikuje. Međutim, postoje, naravno, neke razlike i to je ono što uglavnom pokazuju svetska istraživanja”, rekla je ona. Dodaje da generacija Zed uglavnom ima trotinete kojima se voze okolo i to je za njih način na koji se oni zabavljaju.
Lazarevićava je rekla da je generaciju Zed obeležila svetska finansijska kriza, što je jednim delom uzrok njihove finansijske anksioznosti. To znači, kaže, da su oni u svetu gledali roditelje koji ostaju bez posla, dok na društvenim mrežama oni imaju serviranje nekog potpuno nerealnog života, zbog čega su u konstantnom strahu da li će moći da obezbede takav život.
„Sa druge strane, kod generacije Alfa uticaj se vrši na drugi način, to su uglavnom čet botovi, gde su prisutni i preko kojih komuniciraju. Još jedna velika razlika između ove dve generacije su njihovi roditelji. Roditelji generacije Zed su ili late baby boomers ili generacija IKS, koja se prvi put susrela sa tehnologijama kada su već bili odrasli. Sa druge strane, roditelji generacije Alfa su Milenijalci i oni su se sa novim tehnologijama susretali još tokom tinejdžerskih dana”, navela je Lazarevićeva. Istakla je da treba imati u vidu da će Alfa generacija biti jedina koja će većinski živeti u 22. veku.
S druge strane, kod generacije Alfa, to su oni fidžet spineri koje koriste uglavnom da bi imali bolji fokus, rekla je ona. Zatim, generacija Zed sluša muziku preko spotifaja, a generacija Alfa preko smart spikera.
„Ono što je jako važno kad pričamo o brendovima, jeste, u stvari, gde se vrši taj uticaj na odluke o kupovini ovih generacija. Kod generacije Zed su to forumi za diskusiju. Kod generacije Alfa su to čet botovi”, rekla je ona.
Foto: Dnevnik
