Odliv stručnjaka koči razvoj privrede
Srbiji se, na putu ka unapređenju konkurentnosti, pojavljuje uvek isti problem: nedostatak radne snage. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ukazuje na to da se Srbija po pitanju podizanja konkurentnosti suočava s velikim izazovima, od kojih je najveći odliv stručne radne snage.
Obilazeći razne delove Srbije, uvek čujemo isti problem – nedostatak radne snage, kazao je Čadež.
Prema njegovim rečima, svi imaju isti problem, a to što mnogi ljudi napuštaju zemlju i odlaze da rade na drugim tržištima. Uzrok tome nije samo stanje srpske ekonomije već potreba za radnom snagom u Nemačkoj i Austriji, a sada i u Slovačkoj, Češkoj i Rumuniji, koje su promenile zakonodavstvo i olakšale migraciju radne snage. Migracija stručnjaka i radne snage je realnost, ali Srbija mora s tim da se izbori, kazao je Čadež.
On smatra da postoje različiti mehanizmi za zadržavanje kadrova, i dodaje da je jedno od rešenja promena obrazovnog sistema, pre svega uvođenja dualnog sistema obrazovanja.
Čadež ističe da Srbija dosta novca ulaže u podizanje konkurentnosti i obuku kadrova za rad na visokotehnološkim mašinama, ali ima mnogo toga da se uradi.
Po oceni predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, mnogo bolje rezultate privreda Srbije postigla bi kada bi se smanjila poreska opterećenja, pre svega porez na profit.
I dalje ima mnogo parafiskalnih nameta, ali i plaćanja komunalnih usluga po višim cenama nego što plaćaju građani, što ne ostavlja dovoljno mesta za ulaganje, a samim tim i za povećanje konkurentnosti, ocenio je Atanakcović.
Jer, kako objašnjava, izgrađeni instrumenti za privlačenje investitora daju rezultate pošto čak 50 odsto investicija koje dolaze na Zapadni Balkan – dolazi u Srbiju.
To, kako konstatuje, ipak nije dovoljno i treba se još više truditi da bi u našu državu došlo više visokotehnološki sofisticiranih kompanija. On jedan od važnih problema vidi u infrastrukturi, koja je neophodna da bi se roba brže i jeftinije prevozila s jedne tačke na drugu.
Kompanije ovde imaju mnogo veće troškove logistike nego u EU samo zbog infrastrukture. Moramo se pozabaviti pitanjima kako da prevaziđemo taj jaz. Neophodno je da se region Zapadnog Balkana poveže s EU kao celina, kao region, a ne pojedinačno. Već sada postoje napori da se to ostvari i time smanje prepreke za transport proizvoda, čime se podiže konkurentnost, zaključio je Čadež.
LJ. Malešević
