Одлив стручњака кочи развој привреде
Србији се, на путу ка унапређењу конкурентности, појављује увек исти проблем: недостатак радне снаге. Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж указује на то да се Србија по питању подизања конкурентности суочава с великим изазовима, од којих је највећи одлив стручне радне снаге.
Обилазећи разне делове Србије, увек чујемо исти проблем – недостатак радне снаге, казао је Чадеж.
Према његовим речима, сви имају исти проблем, а то што многи људи напуштају земљу и одлазе да раде на другим тржиштима. Узрок томе није само стање српске економије већ потреба за радном снагом у Немачкој и Аустрији, а сада и у Словачкој, Чешкој и Румунији, које су промениле законодавство и олакшале миграцију радне снаге. Миграција стручњака и радне снаге је реалност, али Србија мора с тим да се избори, казао је Чадеж.
Он сматра да постоје различити механизми за задржавање кадрова, и додаје да је једно од решења промена образовног система, пре свега увођења дуалног система образовања.
Чадеж истиче да Србија доста новца улаже у подизање конкурентности и обуку кадрова за рад на високотехнолошким машинама, али има много тога да се уради.
По оцени председника Уније послодаваца Србије Небојше Атанацковића, много боље резултате привреда Србије постигла би када би се смањила пореска оптерећења, пре свега порез на профит.
И даље има много парафискалних намета, али и плаћања комуналних услуга по вишим ценама него што плаћају грађани, што не оставља довољно места за улагање, а самим тим и за повећање конкурентности, оценио је Атанакцовић.
Јер, како објашњава, изграђени инструменти за привлачење инвеститора дају резултате пошто чак 50 одсто инвестиција које долазе на Западни Балкан – долази у Србију.
То, како констатује, ипак није довољно и треба се још више трудити да би у нашу државу дошло више високотехнолошки софистицираних компанија. Он један од важних проблема види у инфраструктури, која је неопходна да би се роба брже и јефтиније превозила с једне тачке на другу.
Компаније овде имају много веће трошкове логистике него у ЕУ само због инфраструктуре. Морамо се позабавити питањима како да превазиђемо тај јаз. Неопходно је да се регион Западног Балкана повеже с ЕУ као целина, као регион, а не појединачно. Већ сада постоје напори да се то оствари и тиме смање препреке за транспорт производа, чиме се подиже конкурентност, закључио је Чадеж.
Љ. Малешевић
