Čadež: PKS priprema nove mere za dodatnu dozu pomoći privredi

"Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća su dosadašnjim merama države uspela da se sačuvaju, međutim, te mere uskoro ističu, a PKS sada priprema nove mere koje će gledati da što pre predloži Vladi Srbije", rekao je Čadež na Šestoj međunarodnoj konferenciji "Svet posle korone" u okviru Beogradskog strateškog dijaloga.

On je rekao i da će nove mere biti dizajnirane tako da banke i privrednici nemaju problema kada ekonomske mere donete u aprilu isteknu.

"Moramo da idemo u susret novim merama, ne možemo da čekamo, jer privrednik sigurno neće pre da plati porez, a da ne plati detetu ručak", kazao je Čadež.

Ističe da će jedan deo mera biti kratkoročan za održavanje zaposlenosti, a drugi sistemski za rast privredne aktivnosti, ali Čadež nije mogao da precizira kada bi privrednici mogli da očekuju te nove mere, jer neke mere ne mogu biti doneti bez parlamenta, koji je, podseća, raspušten zbog predstojećeg izbornog procesa.

"Nešto što Vlada Srbije može da sprovede, verujem da će to i učiniti, nema razloga da to ne uradi, a za druge mere, videćemo...", naveo je Čadež.

Ocenuje da će zbog epidemije virusa korona ekonomske mere države postati „deo našeg svakodnevnog života“, dodajući da će se promeniti način na koji država učestvuje u privredi i da je jako bitno da država ima kapacitete da to uradi.

Prema njegovoj je oceni država brzo i efikasno reagovala u očuvanju privredne aktivnosti donošenjem ekonomskih mera, iako, kako kaže, u tom trenutku to nije bilo lako, jer su njoj prioritet bili ljudski životi, bolnice, respiratori...

"Naravno da je Vlada Srbije bila okrenuta tome da zaustavi epidemiju, jer ako to dugo traje i ako se ne zaustavi na vreme, onda nemate ni ekonomiju", primetio je Čadež i dodao da je PKS radila na tome da se očuva srž privredne aktivnosti.

Istakao je da su o tome mnogo diskutovali sa epidemilozima, te dodao da su epidemiološka situacija i privredna aktivnosti dva suprotna koncepta.

Virus korona, dodao je, doneo je mnogo neizvesnosti i novina, podsećajući da je prva bila uvođenje moratorijuma.

"To je bila novina za banke, a da ne pričam o drugim sektorima kao što su transport i koliko smo se trudili da održimo protok kamiona i roba kroz region i do Evropske unije, vozači su slati u karantin, gledali smo kako da donesemo uredbe da oni budu izuzeti od toga...", ispričao je Čadež kako je izgledao uticaj epidemije virusa korona na privredu.

Prema njegovim rečima, 2.000 kompanija iz proizvodnog sektora je u tom trenutku ili skroz zaustavilo proizvodnju ili smanjilo obim, a sada od tog broja dve trećine radi u punom kapacitetu.

Cilj je u narednom periodu je, kaže Čadež, da Srbija ostane u međunarodnom lancu dobara, da privuče još više stranih direktnih investicija i da da prednost domaćim proizvođačima na svim projektima koje finansira država, uz, naglašava, kvalitet i konkurentnu cenu.

Procenjuje da će se srpska privreda „vratiti u normalu“ 2021. godine, a onda, očekuje, da će krenuti u „ozbiljniji rast“.

Oporavak će se desiti tada, navodi Čadež, ukoliko kamatne stope ostanu niske, ako ostane nivo ekonomskih mera najavljen u Evropi i Americi, ali i ako se nemačka i italijanska privreda ubrzano razvijaju, jer od njih, podseća, srpska mnogo zavisi.

Čadež ocenjuje da su MMF i banke sada mnogo spremnije da pomognu i reaguju na ekonomske „krize i škove“, primećujući da su naučile lekciju iz 2008. godine.

Ukazuje da je MMF 2008. godine imao novca za pozajmice u iznosu od 280 milijardi evra, a sada jedan bilion.