INTERVJU – DARKO RUŽIČIĆ, VODITELJ PRVOG ŠAHOVSKOG PODKASTA U SRBIJI: Zaostavština narednim generacijama

Novi šahovski klub, „Progresul“ iz Vlajkovca, sela nadomak Vršca, od nedavnog osnivanja uspešno radi na razvoju mladih šahista i šahistkinja, ali i na promociji drevne igre. Njihovi napori su nagrađeni prošlosezonskim osvajanjem Južnobanatske zonske lige sever, pa će naredne sezone biti članovi Banatske lige jug.

Član kluba, i dugogodišnji šahista Darko Ružičić, majstorski kandidat iz Vršca je jedan od osnivača kluba, a pored toga i drži časove šaha početnicima. On je urednik i voditelj prvog šahovskog podkasta na ovim prostorima, pod nazivom „Kraljevski obračun“. O ovom projektu, koji je nešto novo na našem šahovskom nebu, razgovarali smo sa Ružičićem, profesorom likovne kulture i šahovskim majstorskim kandidatom.

Kako ste ušli u svet šaha?

– „Inficiran“ sam šahom od kad znam za sebe. Još od kako sam gledao ljute borbe dva velika rivala – mog ujaka i teče. Kada sam stasao, video sam mat u tri poteza, koji oni nisu, i onda su uvideli da imam talenta, pa su predložili roditeljima da me upišu u šahovsku školu Milorada Kapelana. Uglavnom sam bio samouk, proučavajući drevnu igru kod kuće, sam. Najveći uspeh mi je bilo osvajanje šestog mesta na Kadetskom prvenstvu Vojvodine. Učestvovao sam i na Evropskom prvenstvu za kadete u Novom Sadu. Ipak, profilisao sam se kao timski igrač, tu sam uvek davao maksimum. Ekipno sam najveće uspehe beležio kao član ekipe Gimnazije „Borislav Petrov Braca“ iz Vršca, sa kojom sam tri puta bio vicešampion Srbije. Pored toga, svakako mi je najdraži prošlogodišnji plasman „Progresula“ u Banatsku ligu.

Kako ste došli na ideju da pokrenete podkast?

– U klubu svi donosimo zajedno odluke. Ne mogu tačno da se setim ko je inicijator ove ideje, ali ju je većina podržala. Dugo smo analizirali, razmišljali o nazivu podkasta, formatu emisija, pripremi, studiju za snimanje ... Član Upravnog odbora kluba Jon Roman i ja smo iz sveta videografije, pa smo imali tehniku sa kojom to možemo da realizujemo. Rešili smo da uradimo nešto što bi ostalo i narednim generacijama. Prihvatio sam, spontano, da budem voditelj, jer sam često davao izjave mnogim televizijama. Čak sam i vodio neke emisije, pa više nemam tremu, kao nekad. 

Na koji način se pripremate za emisije?

– Tako što unapred proučavam ličnost sagovornika. U tome mi pomažu i drugi članovi kluba, koji su možda i aktivniji od mene, u svetu šaha. Što se tiče pitanja, o sagovorniku se pripremam, a kada je reč o šahovskoj kulturi pripremao sam se ceo život. To je mnogo pročitanih knjiga, odgledanih emisija. U ovom periodu isključivo pratim šahovske podkaste iz inostranstva.

Po kom principu birate sagovornike?

– Biramo ih zajedno. Dogovaramo se u klubu ko bi mogao da bude gost, ko bi bio interesantan širokom auditorijumu. Uslov je da bude iz sveta šaha, kao i da ima opšte šahovsko znanje. Nije važno da li je amater ili profesionalac. Centralna tema razgovora je šah, ali ne samo on. Neki gosti su bili i indirektno povezani sa šahom. Pored primarnog šahovskog dela, trudimo se da se dotaknemo i tema iz života i nekih drugih zanimanja. 

Smatrate li da bi ovaj savremeni način promovisanja drevne igre trebalo da zaživi i kod nas, kao što je odavno u razvijenijim zemljama?

– Konkretno, ja ne gledam televiziju. Isključivo pratim podkaste, poglavito sportske. Pored šahovskih, volim i one o borilačkim veštinama i košarci, kao i naučne. Smatram da na internetu ima dosta i negativnog sadržaja, ali, pozitivno je što možemo selektovati šta želimo da vidimo, pa pratimo samo ono što nas interesuje. U svetu je aktuelan podkast kao vid informisanja. Šahovski podkasti postoje svuda u svetu, ali, nažalost, ne i u Srbiji. Zbog toga gledam intervjue sa našim starim velemajstorima i drugim šahistima. U Srbiji postoje podkasti o drugim sportovima, ali meni, kao nekome ko redovno prati podkaste, nedostaje sadržaj o sportu koji najviše volim. Rado pogledam zanimljivosti iz svetskog šaha, ali mi je draže da vidim i čujem ljude koje lično poznajem. Lokalne ljude, koji nemaju priliku da se prikažu svetu. Zbog toga je moja uloga, kao voditelja, da izvučem najbolje iz ličnosti svakog sagovornika, iako možda nije poznata. Smatram da svako od nas može u javnosti da iznese svoje iskustvo i nauči neku drugu osobu nečemu. U ovaj poduhvat sam ušao iz radoznalosti i želje da se upustim u nešto novo. Mislim da imam dosta informacija, pa mi i u toku snimanja često „dolaze“ nova pitanja. Ovo isključivo radim iz ljubavi i radujem se svakoj novoj emisiji. 

Kakvi su planovi za budućnost?

– Da se ne zadržimo samo na gostima koji su poznati samo lokalno, nego i da intervjuišemo i šahiste koji su planetarno poznati. Planiramo i da, u budućnosti, šaljemo i reportaže sa turnira na kojima će igrati naši članovi.