Carinska unija Balkana: 18 miliona ljudi i 244 milijarde dolara BDP

i na kojem je, prema proceni MMF-a za 2016. godinu, ostvaren bruto domaći proizvod od ukupno 243,5 milijardi dolara.

Carinska unija bi praktično pokrila države regiona koje su potpisnice Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA) - Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i UNMIK Kosovo, a izvan regiona je tu još Moldavija.

Unija bi praktično imala tržište koje broji oko 18 miliona ljudi, na prostoru od 252,4 hiljade kilometara kvadratnih.

Prema proceni MMF-a za 2016. godinu, ukupan bruto domaći proizvod zemalja CEFTA je vredan 243,5 milijardi dolara.

Od ukupnog iznosa spoljnotrgovinske robne razmene Srbije sa svetom, koja je prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 34,13 milijardi dolara, na članice CEFTA otpada oko 3,5 milijardi dolara, pri čemu Srbija ima trgovinski suficit od gotovo 1,9 milijardi dolara.

Ne postoje raspoloživi podaci o ukupnoj vrednosti spoljnotrgovinske razmene između članica CEFTA, jer druge zemlje, osim Srbije, ne vode tu statistiku, a zemlje iz regiona uglavnom pri iskazivanju spoljnotrgovinskih podataka ne prikazuju kolika je bila vrednost robne razmene sa članicama CEFTA.

Premijer Srbije obelodanio je da je pripremio plan za uspostavljanje carinske unije na prostoru Zapadnog Balkana upravo sa ciljem da se "približe naše teritorije", da postanemo veće i atraktivnije tržište za investitore, da se olakša protok robe i poveća izvoz zemalja regiona.

Premijer nije precizirao šta sve podrazumeva njegova inicijativa, ali je istakao da gubimo sedam odsto prihoda zbog čekanja kamiona na granicama.

On je rekao da je o tom "papiru", na engleskom jeziku, obavio prve konsultacije sa premijerom BiH Denisom Zvizdićem i albanskim premijerom Edijem Ramom.

Kako je rekao, nekim evropskim zemljama je bilo potrebno 30-40 godina da usklade carinske sisteme, ali mi to možemo mnogo brže, čime bismo drastično popravili naše šanse za još ubrzaniji ekonomski napredak.

(Tanjug)