Znanjem do struke: Sve više potrebni farmaceuti, laboranti i stomatološke sestre

Kod nas je, bez obzira na vreme i okolnosti, uvek neophodan kvalitetan medicinski stručni kadar, koji će moći u svakom trenutku da pomogne bolesnoj ili ugroženoj osobi, te da bude uvek spreman da nauči nešto novo kako bi se što bolje snašli u obavljanju najodgovornijeg posla. Ukoliko vole rad sa ljudima, budući srednjoškolci imaju dobar izbor u Medicinskoj školi „7. april” u Novom Sadu. Obrazovni profili nisu jednostavni, zahtevaju od učenika ogroman trud, ali nakon četiri godine školovanja većina njih bude spremna za rad, te izlazi iz škole sa dobrom osnovom za visoko obrazovanje.

Na smer Stomatološka sestra – tehničar svake godine upiše se 30 učenika koji tokom četiri godine, pre svega, uče kako da asistiraju stomatolozima prilikom zbrinjavanja pacijenata, a uz to je potrebno da znaju kako da pripreme stomatološku ordinaciju za odgovarajuće specijalističke intervencije, odnosno da pripreme i provere instrumente i aparate koji će se koristiti u ordinaciji ili hirurškoj sali. Prethodne godine, za upis na ovaj obrazovni profil bilo je potrebno minimalno 90 bodova.

– Budući da se relativno malo njih zadržava na srednjoškolskom obrazovanju, potreba za stomatološkim sestrama je izuzetno velika – rekao je direktor škole Đorđe Iskrin. – Savetujem budućim učenicima ovaj smer, jer će osim dobre osnove vrlo brzo pronaći posao. Posle završetka ovog smera oni su praktično osposobljeni za rad u stomatološkim ordinacijama kao asistenti. Svake godine pozove nas nekoliko stomatoloških ordinacija, zato što im fali stručnog kadra i žele da zaposle naše učenike.

Lična karta

Medicinska škola u Novom Sadu osnovana je 1946. godine, kada je održan prvi čas. Od 1948. godine formira se Srednja medicinska škola, najpre od dve škole, Državne škole za medicinske tehničare i Državne škole za (više) medicinske laborante, a u drugom polugodištu priključuje im se i treća – Državna škola za medicinske sestre, koja se izdvaja u samostalnu do 1959/60. godine, kada je pripojena novoformiranoj Medicinskoj školi. Od 1963. do 1977. godine, formira se Školski medicinski centar od tri škole (Medicinska škola, Zubotehnička škola, Škola za kvalifikovane radnike u zdravstvu), sve do 1977, kada postaje vaspitno-obrazovna organizacija pozivnousmerenog obrazovanja i vaspitanja srednjeg stupnja, a ustanova menja naziv u Medicinska škola „7. april”. Školovanje postaje četvorogodišnje od 1987. godine, kada se formiraju obrazovni profili koji su i danas aktuelni.

Svi budući srednjoškolci koji se upišu na smer Ginekološko-akušerska sestra stiču opšta i stručna znanja, kao i profesionalne veštine u radu sa trudnicama, porodiljama i ginekološkim bolesnicama, i brinu se o zdravlju žena. Oni će biti osposobljeni da učestvuju u dijagnostičkim procedurama u oblasti ginekologije i akušerstva, samostalno ili kao asistenti lekaru, te da vode porođaj i prvu negu novorođenčeta i uz propratnu terapiju da brinu o zdravstvenoj kulturi pacijenata. Nakon završetka školovanja, učenici mogu da se zaposle u domovima zdravlja, kao i u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Prethodne godine bilo je potrebno 86 bodova za upis na ovaj smer, a na početku svake školske godine na ovaj obrazovni profil upiše se 30 učenika.

– Ovaj smer je specifičan po tome što je izuzetno odgovoran, ali s druge strane, postaje sve više atraktivan, jer vlada velika potražnja za ginekološko-akušerskim sestrama – navodi Iskrin. – Osim državne Ginekološko-akušerske klinike, postoji i privatno porodilište, gde svršeni maturanti mogu da se zaposle. Bitno je naglasiti da je ovaj smer, pre svega, namenjen devojčicama, iako imamo nekolicinu upisanih dečaka.

Na godišnjem nivou, smer Laboratorijski tehničar upiše 30 učenika, kojima je na kraju osmog razreda potreban minimalno 91 bod za upis. Svi koji se odluče da postanu laboranti biće osposobljeni da uzimaju biološki materijal (poput krvi, kapilarne krvi, urina, fecesa, briseva), te da obavljaju razne hematološke, mikrobiološke i biohemijske analize. Nastava tog smera odvija se kroz časove teorije, vežbi i blok nastave. Vežbe se organizuju u školskim kabinetima koji su opremljeni u skladu sa potrebama nastave, dok se blok nastava održava u nastavnim bazama (laboratorije Doma zdravlja Novi Sad, Klinički centar Vojvodine, Institut Sremska Kamenica, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Urgentni centar).

– Postoje indicije da se nastava ovog smera prebaci u dualno obrazovanje, što ne mislim da je dobra ideja, jer smatram da učenici već stiču dobru praksu kroz četiri godine – ističe Iskrin. – Mnogo laboratorija traži tehničare, zato što većina njih odlazi na fakultet, pa je i ovo zanimanje postalo deficitarno. Budući srednjoškolci treba da upišu ovaj smer jer su potrebni ovom društvu, a kada su traženi, veoma brzo će moći da zarađuju čak iznad proseka.

Farmaceutski tehničari, nakon završenog školovanja moći će da se zapošljavaju u svim granama farmaceutske industrije, najčešće u apotekama ili fabrikama. Prethodne godine su malim maturantima bila potrebna 94 boda za upis na ovaj obrazovni profil, a do sada je upisivano po 30 učenika. Posle četiri godine školovanja, oni će biti osposobljeni za izvođenje i nadzor tehnoloških faza u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kao i za kontrolu proizvodnog procesa koji uključuje obezbeđivanje propisanih higijenskih uslova i zaštitu na radu. Takođe, biće zaduženi za vođenje prometa lekova u veletrgovini, kao i za rad u javnoj apoteci.

Na smer medicinska sestra – vaspitač budući srednjoškolci moći će da se upišu od školske 2023/2024. godine. Lane je poslat zahtev Ministarstvu prosvete za proširenje upisa za sledeću godinu i ta kvota je odobrena. S obzirom na to da je potreba za kvalifikovanim kadrom u državnim vrtićima sve veća, zahtev za osnivanje novog obrazovnog profila uputili su lane Grad Novi Sad i PU „Radosno detinjstvo”.

– Naredne školske godine upisaće se 30 učenika, a mogu da konkurišu i dečaci i devojčice – rekao je direktor Medicinske škole „7. april” Đorđe Iskrin. – Taj smer još nije prošao kroz reformu srednjeg stručnog obrazovanja, tako da će se nastava održavati po starom programu, a sledeće godine ćemo videti da li će se nastaviti ovim trendom. Sve zavisi od broja učenika koji budu bili zainteresovani.

Nakon završene četvrte godine, učenici će biti osposobljeni da rade isključivo u predškolskim ustanovama, jer će tokom školovanja slušati prvenstveno vaspitno-obrazovne predmete koji će im koristiti za rad sa decom, poput muzičkog i likovnog, kao i one koji se odnose na medicinsku struku, ali gradivo iz te oblasti neće biti obimno.

Aleksandar Čegar