Znanjem do struke: Za poslove traženi geometri, dizajneri, galanteristi

U zavisnosti od odabranog obrazovnog profila, đaci ove škole pohađaju nastavu u dve zgrade, u Gagarinovoj 1, gde se nalazi „građevinska škola”, dok je u Ulici braće Ribnikar 40 smeštena „grafička” škola. Iako je škola fizički podeljena, đaci iz 63 odeljenja odlaze na praksu u centralnu zgradu „građevinske” škole, gde se nalaze sve radionice i potrebna oprema za obavljanje praktične nastave.

Na smeru Geodetski tehničar – geometar učenici se školuju za stručnjake koji se bave premerom terena i izradom geodetskih i katastarskih planova, te obavljaju poslove u okviru katastra nepokretnosti, kao što su prostorno planiranje, urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i slično. Posao geometra postao je među đacima popularan zato što se na ovom četvorogodišnjem profilu obučavaju da rade, pa i sa srednjom stručnom spremom mogu da se zaposle. Prema rečima pomoćnika direktora Ivana Petrovića, ekspanzija geodetskih biroa je sve veća i potrebna im je takva radna snaga, a učenici nakon završene srednje škole imaju dobru osnovu da se upišu na fakultete u Novom Sadu ili Beogradu i tako nastave svoje obrazovanje, što je mnogima i prioritet. Za upis na ovaj smer prethodnih godina donja granica je bio 84,1 bod.

– Imamo i slučajeva da su deca završila geodetsku, odnosno našu školu, potom geodetski fakultet, da bi potom uz kratak kurs veoma lako postala IT stručnjaci – rekao je Petrović. – Kada govorimo o kadru za Geodetskog tehničara, imamo odlične predavače, te opremu i yi-pi-es stanicu, sve što je potrebno za praksu. Svake godine se upiše 30 učenika, formirajući jedno odeljenje. Kao tehničari mogu da rade i najčešće se zapošljavaju po geodetskim biroima.

Bageri i kamioni kao dečački san

Smer Rukovalac građevinskom mehanizacijom svake godine upisuje do 15 učenika i, kao što običaj nalaže, na ovom obrazovnom profilu nastavu uglavnom pohađaju dečaci, koji često ostvaruju svoj san da voze bager ili kamion. Prethodnih godina za upis su bila potrebna minimalno 44,24 boda nakon završene osnovne škole.

– Škola je, kada je reč o ovom smeru, solidno opremljena jer posedujemo mali bager, na kojem đaci mogu da vežbaju dok su na praktičnoj nastavi – kazao je pomoćnik direktora Ivan Petrović. – Oni praksu obavljaju po preduzećima, najčešće u JKP „Put”, koji je najbolje opremljen u Novom Sadu.

Nakon završene srednje škole učenik dobija diplomu za sve vrste vozila, ali zbog neiskustva i mladosti često ne može da upravlja većinom građevinske mehanizacije. Recimo, za upravljanje bagerom sa dubinskom kašikom potrebna je C kategorija, koju ova škola, za razliku od saobraćajne, ne može da obezbedi, te on tako, iako zna da upravlja bagerom, nema dozvolu da sa njim izađe na put.

– Oni se najčešće obučavaju da upravljaju mehanizacijom za stabilizaciju zemlje, tu su vibro-ploče, valjci ili žabice – dodaje Petrović. – Tu su za iskop razni bageri, za transport kamioni i damperi, buldožer, grejder, skrejper, potom za vertikalni transport tu su razne dizalice, kranovi, betonske pumpe. Teoretski, oni se upoznaju, ali ne mogu sve praktično da probaju, zato je, recimo, JKP „Put” dobar za kvalitetnije obučavanje učenika.

Kada je reč o obrazovnom profilu Galanterista kože, tokom školovanja učenici stiču teorijska i praktična znanja i veštine prilikom izrade kožnih torbi i proizvoda od kože, te skiciranja modela, odabira  materijala i izrade šablona. Neki od ključnih predmeta galanteriste su tehnologija galanterije, kožarski materijali, konstrukcija i modelovanje galanterije. Teorijska znanja učenici stiču u školskim kabinetima, dok praktične veštine stiču pretežno u školskoj radionici, kao i u preduzećima za izradu galanterije. S obzirom na to da zanimanje galanteriste spada među deficitarne, nakon završene škole gotovo je sigurno zaposlenje. Diploma galanteriste pruža i mogućnost otvaranja samostalne zanatske radnje. Prethodnih godina za upis na ovaj trogodišnji smer bilo je potrebno minimalno 60,79 bodova na kraju osnovne škole, dok se svake godine upiše do 15 učenika, koji formiraju jedno odeljenje.

U područje rada nazvano Šumarstvo i obrada drveta spada jedan neobičan smer, koji može da zainteresuje osmake i osmakinje koji žele u budućnosti da rade kreativan posao. Na smer Tehničar za oblikovanje enterijera i nameštaja svake godine se upiše 30 učenika, kojima je omogućeno da se obrazuju uz spoj umetnosti i tehnike. Osim predmeta na kojima će učiti o tehnologiji proizvodnje nameštaja, te konstrukciji nameštaja, budući srednjoškolci moći će da razvijaju kreativne sposobnosti. Postoji mnogo likovnih predmeta, kao što su crtanje, teorija forme, teorija dizajna, istorija umetnosti, stilovi nameštaja, unutrašnja dekoracija, oblikovanje nameštaja, uz koje svi oni mogu da izgrade svoj stil i karakter poput pravog umetnika. Osim toga, učenici bi trebalo da nauče da koriste savremene softverske alate, neophodne za uspešno obavljanje poslova.

– Oni dizajniraju enterijer i nameštaj, odlaze često na sajmove nameštaja, a praksu imaju u fabrikama – naveo je pomoćnik direktora. – Velika prednost ovog smera je to što je radna snaga koja je završila za dizajnera enterijera i nameštaja veoma tražena u privredi, odnosno u preduzećima koja proizvode nameštaj, a isto je i sa učenicima sa trećeg stepena, poput stolara i tapetara.

Predviđeno je da učenici ovog obrazovnog profila nađu sebi mesto i u proizvodnji i u biroima za projektovanje nameštaja i enterijera. Struktura predmeta omogućava nastavak školovanja, kako na tehničkim, tako i na fakultetima likovnih umetnosti. Za upis na smer Tehničar za oblikovanje enterijera i nameštaja prethodnih godina bilo je potrebno minimalno 78,47 bodova.

Aleksandar Čegar