Vantelesna oplodnja: Borba za potomstvo uvek teška i puna izazova

Branislava je imala dve biohemijske trudnoće, što znači da je trudnoća potvrđena analizama iz krvi ili urina, ali je plod nestao pre nego što se usadio u matericu. Imala je i jednu vanmateričnu trudnoću. Posle svega toga oni su se odlučili za vantelesnu oplodnju, a da je to bila prava odluka pokazuje i rezultat, jer su iz prvog pokušaja dobili ćerku Milicu, koja se rodila u junu ove godine.

„Ta silno željena radost nije se desila sama od sebe, kako mnogi parovi očekuju. Kada smo shvatili da se trudnoća i nakon dve godine pokušaja ne ostvaruje, krenuli smo na pretrage i naša doktorka Božana Stepanov nam je predložila vantelesnu oplodnju. Prihvatili smo realnost i krenuli u prikupljanje dokumentacije za postupak o trošku RFZO”, priseća se Branislava Gajinov svog putovanja do bebe.

Imali su sreće, prošli su komisiju i država im je odobrila finansiranje procesa u julu prošle godine, a postupak je uspeo iz prvog pokušaja, za razliku od nekih parova koji kroz sve to prolaze više puta, što ih iscrpi emotivno i finansijski.

„Od samog početka o ulaska u proces VTO imali smo punu podršku roditelja koji su nas bodrili na svakom koraku. Nismo se obazirali na priče okoline, nismo čitali forume, tražili savete. Najvažnije je poverenje među partnerima, zatim pozitivan um”, smatra Branislava.

Ona dodaje da je važno i koji put ćete odabrati, i s kim ćete ga proći, s punim poverenjem. Odnos i poverenje između pacijenta i lekara presudno je za pozitivan rezultat.

„Upravo smo to pronašli kod naših lekara. U svakom trenutku smo tačno znali šta rade i zbog čega, što jako bitno za sam proces VTO, ali i kasnije trudnoću”, ističe Branislava.

Po njenim rečima, VTO postupak je prošao u najboljem redu i dolazi period od nekoliko dana, čekanja rezultate „bete“.

„Došao je i taj dan, rezultat je pozitivan. Odlazimo na kliniku i u neverici pitamo da li je rezultat u redu, da li su sigurni. Divna sestra Vanja nam čestita i govori da čekamo bebu. Ali, opet nestrpljenje raste do prve kontrole gde nam dr Stepanov potvrđuje trudnoću. Našoj sreći nije bilo kraja. Iako je u toku trudnoće došlo do komplikacija i krvarenja tokom skoro svih devet meseci, sve je prošlo kako treba i 1. juna ove godine rodila se naša Milica”, kaže Branislava.

Kao roditelji Branislava i Milan kažu da se osećaju ispunjeno, odgovorno. Prioriteti su se promenili. Ne stresiraju se, kao ranije jer sada jedno biće zavisi od njih i trude se da ona oseti samo ljubav.

„Uživamo u zajedničkom odgajanju naše mezimice. Druželjubiva je i voli ljude. Važna je dobra organizacija i onda se sve stigne. Prilagođavamo se njoj jer od njenog rođenja naš dom je poprimio novu, lepšu dimenziju. Toliko smo je čekali i želeli, da bi zaista bilo sebično da kažemo da nam je išta teško”, kaže Branislava Gajinov.

Poručuje da bi i sada sve isto uradila, a onima koji se dvoume ili plaše vantelesne oplodnje savetuje da ne čekaju.

„Nemojte čekati i odlagati i misliti kako će eto, baš sledeći mesec uspeti. Nemojte da vas bude sramota. Ako nije uspelo godinama obratite se stručnjacima. Budite iskreni prema sebi i suočite se sa problemom”, poručuje ova mlada majka.

U svetu se od 7. do 11. novembra obeležava Evropska nedelja neplodnosti. U svetu se oko 25 miliona parova bori sa sterilitetom, kod nas svaki peti par ima problem da dobije potomstvo. Od rođenja prve bebe iz epruvete pre 44 godine do danas nađeni su odgovori na brojna pitanja, kada je reč o uzrocima neplodnosti, pa su danas dostupni i genetski testovi ljudskog genoma, reproduktivnih ćelija, endometrijuma, embriona i prenatalna genetska dijagnostika fetusa u desetoj gestacionoj nedelji trudnoće. Međutim, i dalje se više od 50 odsto parova sa problemom steriliteta javlja tek posle 35. godine. To je na neki način dosta kasno, jer ograničava vremenski period u kome najviše može da se pruži ovim procedurama i pored toga što se biološki sat kod žena pomerio ka zrelijim godinama, poručuju stručnjaci.

        LJ. Petrović