Вантелесна оплодња: Борба за потомство увек тешка и пуна изазова

Бранислава је имала две биохемијске трудноће, што значи да је трудноћа потврђена анализама из крви или урина, али је плод нестао пре него што се усадио у материцу. Имала је и једну ванматеричну трудноћу. После свега тога они су се одлучили за вантелесну оплодњу, а да је то била права одлука показује и резултат, јер су из првог покушаја добили ћерку Милицу, која се родила у јуну ове године.

„Та силно жељена радост није се десила сама од себе, како многи парови очекују. Када смо схватили да се трудноћа и након две године покушаја не остварује, кренули смо на претраге и наша докторка Божана Степанов нам је предложила вантелесну оплодњу. Прихватили смо реалност и кренули у прикупљање документације за поступак о трошку РФЗО”, присећа се Бранислава Гајинов свог путовања до бебе.

Имали су среће, прошли су комисију и држава им је одобрила финансирање процеса у јулу прошле године, а поступак је успео из првог покушаја, за разлику од неких парова који кроз све то пролазе више пута, што их исцрпи емотивно и финансијски.

„Од самог почетка о уласка у процес ВТО имали смо пуну подршку родитеља који су нас бодрили на сваком кораку. Нисмо се обазирали на приче околине, нисмо читали форуме, тражили савете. Најважније је поверење међу партнерима, затим позитиван ум”, сматра Бранислава.

Она додаје да је важно и који пут ћете одабрати, и с ким ћете га проћи, с пуним поверењем. Однос и поверење између пацијента и лекара пресудно је за позитиван резултат.

„Управо смо то пронашли код наших лекара. У сваком тренутку смо тачно знали шта раде и због чега, што јако битно за сам процес ВТО, али и касније трудноћу”, истиче Бранислава.

По њеним речима, ВТО поступак је прошао у најбољем реду и долази период од неколико дана, чекања резултате „бете“.

„Дошао је и тај дан, резултат је позитиван. Одлазимо на клинику и у неверици питамо да ли је резултат у реду, да ли су сигурни. Дивна сестра Вања нам честита и говори да чекамо бебу. Али, опет нестрпљење расте до прве контроле где нам др Степанов потврђује трудноћу. Нашој срећи није било краја. Иако је у току трудноће дошло до компликација и крварења током скоро свих девет месеци, све је прошло како треба и 1. јуна ове године родила се наша Милица”, каже Бранислава.

Као родитељи Бранислава и Милан кажу да се осећају испуњено, одговорно. Приоритети су се променили. Не стресирају се, као раније јер сада једно биће зависи од њих и труде се да она осети само љубав.

„Уживамо у заједничком одгајању наше мезимице. Дружељубива је и воли људе. Важна је добра организација и онда се све стигне. Прилагођавамо се њој јер од њеног рођења наш дом је попримио нову, лепшу димензију. Толико смо је чекали и желели, да би заиста било себично да кажемо да нам је ишта тешко”, каже Бранислава Гајинов.

Поручује да би и сада све исто урадила, а онима који се двоуме или плаше вантелесне оплодње саветује да не чекају.

„Немојте чекати и одлагати и мислити како ће ето, баш следећи месец успети. Немојте да вас буде срамота. Ако није успело годинама обратите се стручњацима. Будите искрени према себи и суочите се са проблемом”, поручује ова млада мајка.

У свету се од 7. до 11. новембра обележава Европска недеља неплодности. У свету се око 25 милиона парова бори са стерилитетом, код нас сваки пети пар има проблем да добије потомство. Од рођења прве бебе из епрувете пре 44 године до данас нађени су одговори на бројна питања, када је реч о узроцима неплодности, па су данас доступни и генетски тестови људског генома, репродуктивних ћелија, ендометријума, ембриона и пренатална генетска дијагностика фетуса у десетој гестационој недељи трудноће. Међутим, и даље се више од 50 одсто парова са проблемом стерилитета јавља тек после 35. године. То је на неки начин доста касно, јер ограничава временски период у коме највише може да се пружи овим процедурама и поред тога што се биолошки сат код жена померио ка зрелијим годинама, поручују стручњаци.

        Љ. Петровић