Suše se šume hrasta u Sremu, samo im nauka može pomoći KROZ NEKOLIKO PROJEKATA INTENZIVIRANA SARADNJA VOJVODINAŠUMA I ŠUMARSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

– To je veoma važno, posebno za javna preduzeća za gazdovanje šumama – pre svega Srbijašume i Vojvodinašume, kao i nacionalne parkove – ističe u razgovoru za „Dnevnik“ profesor Stajić, dodajući da postoje različiti vidovi saradnje između Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i korisnika šuma, a među najznačajnijima su svakako zajednički projekti. – Javna preduzeća, na bazi nekih svojih saznanja i potreba, raspisuju konkurse za rešavanje određenih pitanja u gazdovanju šumama koja su, po njima, problematična, s ciljem da se ta pitanje reše u skladu sa najsavremenijim svetskim naučnim i stručnim dostignućima. 

Kako navodi dekan Šumarskog, jedna od najintenzivnijih saradnji - a sasvim sigurno najplodonosnijih, je ona sa JP Vojvodinašume. I to je saradnja, profesor Stajić dodaje, na obostranu korist, s obzirom na to su radnici vojvođanskog preduzeća stalno na terenu i najbolje poznaju šume kojima gazduju. A jedan od najvažnijih i najvećih problema s kojim su se suočili jeste sušenje šuma. To nije proces koji je krenuo juče, ali je evidentno da se šume danas suše na svim staništima, da se suše i mlade, i srednjodobne i zrele šume, te da se suše šume skoro svih vrsta drveća. A to znači da je to proces koji se sad došao u fazu kada su jednostavno nužna mnogo detaljnija i obimnija naučna istraživanja. 

– U tom svetlu jedan od projekata Šumarskog fakulteta vezan je za najznačajnije šume u Vojvodini – šume hrasta lužnjaka, koje su značajne ne samo sa ekonomskog, nego i sa socijalnog, turističkog, sa aspekta biodiverziteta... Nažalost, upravo su te šume jako podložne sušenju  – navodi profesor Stajić.  – Projekat „Održivo gazdovanja šumama lužnjaka u Sremu“ tretira upravo tu problematiku, pri čemu u svom fokusu ima i razradu nekih novih ideja, odnosno mogućih inovacija koje bi pomogle da način gazdovanja ovim šumama dovede do toga da to sušenje sutra bude manje. Jedna od tih ideja je da izvršimo drugačiju prostornu podelu šuma shodno novim stanišnim uslovima da bi na taj način i produkcija drveta i drvne biomase, ali i kiseonika, kao i mogućnost skladištenja ugljenika u drvnu masu, bili još veći. 

Poslednja obimnija istraživanja stanišnih uslova na području Srema rađena su sredinom osamdesetih godina prošlog veka, tako da struka, objašnjava dekan Šumarskog fakulteta, ima pred sobom prilično relevantan vremenski raspon od četrdesetak godina da analizira koliko su te promene stanišnih uslova uticale na razvoj šuma lužnjaka u Sremu i da na neki način proba da koncipira još neka nova ili bar adaptivna rešenja u kontekstu nastupajućih klimatskih promena koje su ne samo evidentne, nego i sve izraženije. 

Zadatak u narednom istraživačkom ciklusu je definisati šta i kako raditi na pojedinim staništima koja su ekstremno ugrožena, gde suša pravi najveći problem, šta na onim medijalnim staništima, a šta na onim gde je šuma koliko – toliko uspela da se odupre

– Mi već sad vidimo, kroz naše preliminarne rezultate, da su određene promene u stanišnim uslovima na području Srem već nastupile. Zato je sledeći deo zadatka u narednom istraživačkom ciklusu da detektujemo i kvantifikujemo te promene, da spoznamo koliko je intenzitet takvih dešavanja i da onda razmislimo o tome šta dalje: šta i kako raditi na pojedinim staništima koja su ekstremno ugrožena, gde suša pravi najveći problem, šta na onim medijalnim staništima, a šta na onim gde je šuma koliko – toliko uspela da se odupre – kaže Stajić.

„Održivo gazdovanje...“ je zapravo jedan od šest zajedničkih projekata Šumarskog fakulteta i Vojvodinašuma gde je projektni ciklus završen ali se saradnja nastavlja. Drugi projekat se, recimo, odnosio na zapreminske tablice i tarife, s obzirom na to su zapremine topolovih sastojina, koje su vrlo intenzivnog rasta, veoma važne preduzeću u privrednom smislu, jer pomažu da se oblikuju oni planovi poslovanja usmereni ka industriji.

– Važan zajednički projekat se odnosi i na normiranje rada u šumarstvu. To je za nas veoma važna kategorija, budući da naši naturalni, pa i finansijski pokazatelji, kao i naše funkcionisanje – jer mi imamo 1.400 zaposlenih i više od  300 radnih mašina – umnogome zavise upravo od postavljenih normi. Jednostavno, svi naši poslovni procesi moraju da budu normirani, jer je to reper u odnosu na koji se mi određujemo kao preduzeće – kaže nam izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj Vojvodinašuma dr Marko Marinković.

Posebno poglavlje projektne saradnje Šumarskog fakulteta i JP Vojvodinašume odnosi se na istraživanje biomase. Naime, u svim zelenim agendama biomasa je vrlo važna tema, pri čemu je potencijal biomase neretko nerealno procenjivan i ocenjivan. Upravo u tom kontekstu Vojvodinašume su sa Šumarskim fakultetom razvile veoma konkretan projekat, koji je ovo pitanje posmatrao sa dva aspekta.

– Prvi aspekt su potencijali biomase na samom terenu, dakle šta je ono što ostaje iza redovne proizvodnje –  navodi dr Marinković. –  I dobili smo podatke da je taj ostatak realno mnogo manji od onog u teoriji. U svakom slučaju, fokus nam je bio na korišćenju te biomase: kako mi kao preduzeće da investiramo, odnosno u kom pravcu da ta investicija ide. Pri tome je posmatrana potencijalna potrošnja te biomase da bismo je koristili na ekonomičan način. I da li je to ekonomski ostvarivo. Drugi aspekt se odnosio na okruženje, odnosno tržište – kako je ono razvijeno, kako je diverzifikovano i gde bismo mi našu biomasu mogli da plasiramo. Kada smo sve to sagledali, dobijeni su veoma konkretni rezultati i smernice u kom pravcu preduzeće može da ide. I ne samo to, već su kroz ovaj projekat i donosioci odluka na višem nivou, u smislu investicija, pa i politike, dobili mnogo jasniju sliku o tome šta je ono s čime mi kao preduzeće raspolažemo, tačnije s čim raspolaže AP Vojvodina, jer mi gazdujemo državnim šumama na području pokrajine. 

Miroslav Stajić