Tvoja reč, Lena Hrvojević (16): Sviranje gitare mi je jedna od omiljenih aktivnosti

Ali, varate se, jer Novosađanka Lena Hrvojević (16) ne samo da ih sluša, već i svira njihove pesme na gitari! I nije samo po tome naša ovonedeljna sagovornica posebna... Naime, ovoj učenici drugog razreda prirodno-matematičkog smera u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, iako voli biologiju i želi njome da se bavi, muzika i gitara su daleko draži i više vidi sebe u toj branši. Premda mnogi njeni vršnjaci samo znaju da svira i peva, Lena je i mlada kantautorka, koja piše pesme i komponuje indie muziku.

Prošle godine je sa svojom kompozicijom osvojila prvo mesto na festivalu „Famus Sivac”, ove godine treće, a nastupala je i na subotičkom Festivalu „Ljubavi i vina”. Tri godine ide na časove gitare kod Branislava Smuka, gitariste pank-rok benda „Zbogom Brus Li”, koji je ujedno i prepoznao njen talenat, pa kad je Lenu predstavio na svom fejsbuk profilu, iskoristio je priliku i da potencijalno najavi njen prvi solo album.

Međutim, iako joj je ljubav prema gitari nekako urođena, Lena ima pomalo neobičan „ulet” u svet muzike...

- Od malena, bukvalno od malih nogu volim gitaru, od četvrte-pete godine i prvo sam išla u zabavište u Muzičkoj školi „Isidor Bajić”, kada sam upisala harmoniku - priseća se Lena.

Ali je harmonika bila veeelika...

- Ogromna! A ja mala... Onda sam tu išla tri godine i nisam uživala, pa sam se ispisala. Tako sam krenula da sviram gitaru. Prvo u školici, pa sa Branislavom.

Šta je to što što te je privuklo baš gitari?

- Ne znam, oduvek sam želela gitaru, samo sam nekako nesretnim okolnostima dospela na harmoniku. Imala sam čak i malu crvenu gitaru i od malena sam nju volela i želela to da sviram, nikad nije bilo priče o drugim instrumentima.

Kako se osećaš kad je sviraš?

- Super. Volim je jako, dosta me ispunjava. To mi je jedna od omiljenih stvari koje radim.

Koliko se dnevno posvetiš gitari?

- Zavisi, imam dosta da učim, iskreno, a nisam najorganizovanija osoba. Kako kad, znam nekad da jedan dan sviram duže, a nekad ne sviram uopšte.

I šta najradije sviraš?

- Paaaa... Ne znam, volim „Bitlse” i „Kvin”, pa i „Stonse”, ali oni su za sviranje malo komplikovaniji. Mada, znam da sviram i domaće, kao što su „Parni valjak”, „Prljavo kazalište”... To mi je laganije.

Otkud to da slušaš bendove koje si prvo spomenula?

- Roditelji su tu imali najviše uticaja. I tetka! Od malena su mi ih puštali, pa su me i zainteresovali. Tako sam počela da ih slušam.

A u tvom okruženju, kakva je situacija s vršnjacima?

- Slabo jako...

Kako se uklapaš?

- Dobro se ja uklapam, mogu sa svima da komuniciram, ali što se tiče muzike, baš malo ljudi sluša to što ja slušam.

U odnosu na to šta mladi danas slušaju, kako doživljavaš svoju generaciju?

- Nije baš dobro, rekla bih. Trenutna muzika, barem srpska i balkanska koju slušaju, stvarno je užasavajuća, iskreno. Uvek kad se nađemo da se družimo, sluša se ta muzika, nema pogovora. Većina to sluša i na početku sam se bukvalno ježila, nije mi bilo dobro, a sad već lagano mogu da podnesem...

Videla sam i da komponuješ... Kad si počela?

- Jeste. Kad sam bila manja, pisala sam pesmice za recitovanje. A pre godinu i po - dve, počela sam da pišem pesme i muziku.

Šta te je pokrenulo?

- Više je bilo iz fore da vidim kako bi to ispalo da ja napišem pesmu, a kasnije je to postao način da izrazim svoje emocije, što mi je dosta interesantno.

U pitanju je indi muzika...

- Da, jeste, laganije nešto, tako ju je Branislav definisao. Ne mogu još da pišem rok pesme, možda kasnije.

Koliko imaš kompozicija dosad?

- Imam sigurno desetak napisanih. Neke su bolje, naravno, ali sve ukupno oko deset. Istog su žanra. Ne znam da definišem o čemu pevam, zavisi kako se osećam u datom momentu, ali najčešće pišem kad sam tužna, zato su i laganije. Imam više potrebu da izrazim te emocije, nego sreću.

Jesu li u pitanju ljubavne pesme ili...?

- Pa, možemo reći da su životne, o prijateljstvu, nisu ljubavne...

Da li sebe jednog dana vidiš više u svetu muzike ili u svetu biologije?

- Ako ćemo iskreno, u svetu muzike, to mi je oduvek bila želja. A biologija je više kao sigurica, da ipak imam „nešto”, ali iskreno, više bih volela da se bavim muzikom.

Koliko je ozbiljna priča u vezi sa solo albumom? Jesi li razmišljala kako će se zvati?

- Uh, to mi je jako teško, teško mi je da uopšte dajem nazive pesmama. Uopšte mi nije lagano jer želim da bude dobar, da nije čest naziv, ali nisam o tome razmišljala. Malo je nerealno da sad imam solo album, ali kapiram da, kad krenemo da radimo, postaće mi normalno.

Hoćeš li imati neko umetničko ime ili...?

- Trebalo bi, i o tome sam isto razmišljala, ali ni to mi nije lagano da smislim.

Pa je tu i logo, pa omot, ijao šta te sve čeka!

- Vou! Ima, ima, svega...

Jednog dana i bend...

- E, to će ići već malo teže, iskreno. Nemam s kim, nema muzičara oko mene, mislim, ne poznajem mnogo vršnjaka koji sviraju. Ali, da, ako nađem ekipu, što da ne?!