Твоја реч, Лена Хрвојевић (16): Свирање гитаре ми је једна од омиљених активности
Када вам неко каже да слуша бендове као што су „The Беатлес”, „Queen” или „The Rolling Стонес”, помислите како та особа сигурно није рођена у 21. веку.
Али, варате се, јер Новосађанка Лена Хрвојевић (16) не само да их слуша, већ и свира њихове песме на гитари! И није само по томе наша овонедељна саговорница посебна... Наиме, овој ученици другог разреда природно-математичког смера у Гимназији „Јован Јовановић Змај”, иако воли биологију и жели њоме да се бави, музика и гитара су далеко дражи и више види себе у тој бранши. Премда многи њени вршњаци само знају да свира и пева, Лена је и млада кантауторка, која пише песме и компонује индие музику.
Прошле године је са својом композицијом освојила прво место на фестивалу „Фамус Сивац”, ове године треће, а наступала је и на суботичком Фестивалу „Љубави и вина”. Три године иде на часове гитаре код Бранислава Смука, гитаристе панк-рок бенда „Збогом Брус Ли”, који је уједно и препознао њен таленат, па кад је Лену представио на свом фејсбук профилу, искористио је прилику и да потенцијално најави њен први соло албум.
Међутим, иако јој је љубав према гитари некако урођена, Лена има помало необичан „улет” у свет музике...
- Од малена, буквално од малих ногу волим гитару, од четврте-пете године и прво сам ишла у забавиште у Музичкој школи „Исидор Бајић”, када сам уписала хармонику - присећа се Лена.
Али је хармоника била вееелика...
- Огромна! А ја мала... Онда сам ту ишла три године и нисам уживала, па сам се исписала. Тако сам кренула да свирам гитару. Прво у школици, па са Браниславом.
Шта је то што што те је привукло баш гитари?
- Не знам, одувек сам желела гитару, само сам некако несретним околностима доспела на хармонику. Имала сам чак и малу црвену гитару и од малена сам њу волела и желела то да свирам, никад није било приче о другим инструментима.
Како се осећаш кад је свираш?
- Супер. Волим је јако, доста ме испуњава. То ми је једна од омиљених ствари које радим.
Колико се дневно посветиш гитари?
- Зависи, имам доста да учим, искрено, а нисам најорганизованија особа. Како кад, знам некад да један дан свирам дуже, а некад не свирам уопште.
И шта најрадије свираш?
- Паааа... Не знам, волим „Битлсе” и „Квин”, па и „Стонсе”, али они су за свирање мало компликованији. Мада, знам да свирам и домаће, као што су „Парни ваљак”, „Прљаво казалиште”... То ми је лаганије.
Откуд то да слушаш бендове које си прво споменула?
- Родитељи су ту имали највише утицаја. И тетка! Од малена су ми их пуштали, па су ме и заинтересовали. Тако сам почела да их слушам.
А у твом окружењу, каква је ситуација с вршњацима?
- Слабо јако...
Како се уклапаш?
- Добро се ја уклапам, могу са свима да комуницирам, али што се тиче музике, баш мало људи слуша то што ја слушам.
У односу на то шта млади данас слушају, како доживљаваш своју генерацију?
- Није баш добро, рекла бих. Тренутна музика, барем српска и балканска коју слушају, стварно је ужасавајућа, искрено. Увек кад се нађемо да се дружимо, слуша се та музика, нема поговора. Већина то слуша и на почетку сам се буквално јежила, није ми било добро, а сад већ лагано могу да поднесем...
Видела сам и да компонујеш... Кад си почела?
- Јесте. Кад сам била мања, писала сам песмице за рецитовање. А пре годину и по - две, почела сам да пишем песме и музику.
Шта те је покренуло?
- Више је било из форе да видим како би то испало да ја напишем песму, а касније је то постао начин да изразим своје емоције, што ми је доста интересантно.
У питању је инди музика...
- Да, јесте, лаганије нешто, тако ју је Бранислав дефинисао. Не могу још да пишем рок песме, можда касније.
Колико имаш композиција досад?
- Имам сигурно десетак написаних. Неке су боље, наравно, али све укупно око десет. Истог су жанра. Не знам да дефинишем о чему певам, зависи како се осећам у датом моменту, али најчешће пишем кад сам тужна, зато су и лаганије. Имам више потребу да изразим те емоције, него срећу.
Јесу ли у питању љубавне песме или...?
- Па, можемо рећи да су животне, о пријатељству, нису љубавне...
Да ли себе једног дана видиш више у свету музике или у свету биологије?
- Ако ћемо искрено, у свету музике, то ми је одувек била жеља. А биологија је више као сигурица, да ипак имам „нешто”, али искрено, више бих волела да се бавим музиком.
Колико је озбиљна прича у вези са соло албумом? Јеси ли размишљала како ће се звати?
- Ух, то ми је јако тешко, тешко ми је да уопште дајем називе песмама. Уопште ми није лагано јер желим да буде добар, да није чест назив, али нисам о томе размишљала. Мало је нереално да сад имам соло албум, али капирам да, кад кренемо да радимо, постаће ми нормално.
Хоћеш ли имати неко уметничко име или...?
- Требало би, и о томе сам исто размишљала, али ни то ми није лагано да смислим.
Па је ту и лого, па омот, ијао шта те све чека!
- Воу! Има, има, свега...
Једног дана и бенд...
- Е, то ће ићи већ мало теже, искрено. Немам с ким, нема музичара око мене, мислим, не познајем много вршњака који свирају. Али, да, ако нађем екипу, што да не?!